Ministarka rudarstva i energetike, Dubravka Đedović Handanović, najavila je značajne promene u energetskom sektoru Srbije. Nuklearna energija postaje ključni fokus u nastojanjima da se osigura stabilno snabdevanje električnom energijom i podrži razvoj obnovljivih izvora.
Izmene Zakona o energetici i fokus na nuklearnu energiju
Očekuje se da će do kraja tekućeg meseca biti predložene izmene i dopune Zakona o energetici. Glavni cilj ovih promena je ukidanje moratorijuma na nuklearnu energiju, što predstavlja značajan zaokret u energetskoj politici zemlje. Ministarka Đedović Handanović ističe da je nuklearna energija bazna energija, odnosno stabilna i pouzdana osnova za energetski sistem.
Pored nuklearne energije, planovi uključuju i razvoj novih gasnih elektrana. Ova kombinacija ima za cilj da obezbedi stabilnu baznu energiju koja će podržati dalji razvoj obnovljivih izvora energije. Ovakav pristup odražava težnju ka diverzifikaciji energetskih izvora i postizanju optimalnog energetskog miksa.
Potencijalno ulaganje u mađarsku nuklearnu elektranu
Interesantno je da je predsednik Srbije najavio mogućnost kupovine udela u novoj mađarskoj nuklearnoj elektrani u Pakšu. Prema rečima ministarke, Srbija razmatra kupovinu između pet i deset procenata udela u ovom projektu. Ovaj potez bi mogao da ojača energetsku poziciju Srbije u regionu i obezbedi dodatni izvor stabilne električne energije.
Đedović Handanović naglašava da rastući zahtevi za električnom energijom dolaze iz različitih sektora. Bio kampusi, Data centri i razvoj veštačke inteligencije samo su neki od primera koji ilustruju povećanu potražnju. Uz to, primećen je i porast potrošnje među građanima. Sve ovo ukazuje na neophodnost proširenja energetskih kapaciteta.
Uticaj globalnih događaja na energetsku situaciju
Ministarka je ukazala na to kako globalni događaji, poput konflikta u Ukrajini, utiču na energetsku situaciju. Prazna skladišta gasa u Evropi stvaraju pritisak na cene, što se dalje odražava na potrošnju električne energije. Uprkos tome, Srbija je uspela da obezbedi približno 500 miliona kubnih metara gasa, što je bio planirani cilj.
Klimatske promene takođe igraju ulogu u energetskoj situaciji. Tokom godine je zabeležen 30 procenata manji dotok vode, što je uticalo na proizvodnju hidroelektrana. Međutim, situacija se poboljšala u oktobru, omogućavajući povećanu proizvodnju električne energije iz ovog obnovljivog izvora.
Energetska stabilnost i budući projekti
Uprkos izazovima, ministarka uverava da se trenutna potrošnja pokriva iz domaće proizvodnje i da građani ne treba da brinu za energetsku stabilnost zemlje. Ipak, naglašava se važnost očuvanja sistemske rezerve kako bi se osigurala dugoročna stabilnost.
Među značajnim budućim projektima ističe se gradnja novog dalekovoda - Panevropskog koridora. Ovaj strateški projekat sa Mađarskom ima za cilj da obezbedi dvostruko veći kapacitet za prenos električne energije. Očekuje se da će ovo dovesti do većeg obima trgovine električnom energijom i smanjiti pritisak na cene.
Pored toga, planira se i projekat naftovoda između Srbije i Mađarske, čija bi gradnja trebalo da počne sledeće godine. Ovi infrastrukturni projekti dodatno će ojačati energetsku povezanost Srbije sa regionalnim partnerima i doprineti stabilnosti snabdevanja.
U zaključku, nuklearna energija se pojavljuje kao ključni element u strateškom planiranju energetskog sektora Srbije. Uz planirane izmene zakona, potencijalna ulaganja u nuklearne kapacitete i razvoj infrastrukture, cilj je osigurati stabilno i diversifikovano snabdevanje energijom koje će podržati ekonomski rast i razvoj obnovljivih izvora.