Vlada Republike Srbije nedavno je donela značajne izmene u sistemu energetske zaštite, posebno usmerene ka penzionerima sa nižim primanjima. Ove promene imaju za cilj da prošire obuhvat i poboljšaju uslove za sticanje statusa energetski ugroženog kupca, omogućavajući većem broju domaćinstava da ostvare pravo na umanjenje računa za električnu energiju.
Proširenje kriterijuma za energetski ugrožene kupce
Izmenom Uredbe o energetski ugroženom kupcu, Vlada Srbije je značajno proširila kriterijume za sticanje ovog statusa. Prema novim odredbama, penzioneri čija mesečna primanja ne prelaze iznos od približno 25.000 dinara, a imaju zaključen ugovor o snabdevanju električnom energijom na svoje ime, stiču pravo na dodatno umanjenje računa u visini od 1.000 dinara tokom grejne sezone.
Ova odluka predstavlja značajan korak ka poboljšanju životnog standarda najugroženijih kategorija stanovništva, posebno starijih građana sa niskim primanjima. Ministarka rudarstva i energetike, Dubravka Đedović Handanović, naglasila je važnost ove mere, pozivajući penzionere da se prijave za ovu vrstu podrške na šalterima u svojim opštinama.
Pojednostavljenje procedure i automatizacija procesa
Jedna od ključnih novina u izmenjenom sistemu je pojednostavljenje procedure za ostvarivanje prava na status energetski ugroženog kupca. Uveden je automatizovani proces koji se sprovodi po službenoj dužnosti, kroz razmenu podataka između nadležnih institucija i snabdevača. Ovaj pristup značajno olakšava proces prijave i omogućava da veći broj domaćinstava bude obuhvaćen olakšicama.
Za one koji nisu u mogućnosti da se prijave lično, predviđeno je da će se njihovi računi umanjivati automatski, bez potrebe za dodatnim angažovanjem. Ova mera posebno je značajna za starije i manje mobilne građane, osiguravajući da i oni mogu ostvariti svoje pravo na umanjenje troškova za energiju.
Uticaj na budžet domaćinstava i energetsku efikasnost
Implementacija ovih mera ima višestruki pozitivan uticaj. S jedne strane, direktno se utiče na smanjenje troškova za energiju u najugroženijim domaćinstvima, što može značajno olakšati njihovu finansijsku situaciju, posebno tokom zimskih meseci kada su troškovi grejanja najviši.
S druge strane, ove mere indirektno podstiču i energetsku efikasnost. Ministarka Đedović Handanović je naglasila da odgovornim ponašanjem prema potrošnji električne energije, građani mogu umanjiti svoje račune tokom grejne sezone i do 40 odsto. Ovo predstavlja dodatni podsticaj za racionalno korišćenje energije, što ima pozitivan uticaj i na životnu sredinu.
Statistički podaci i prvi rezultati primene
Prvi rezultati primene izmenjene Uredbe su ohrabrujući. Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike, u prvoj nedelji nakon oktobarske izmene i dopune Uredbe, skoro 87.000 penzionera ostvarilo je pravo na umanjenje računa za 1.000 dinara za električnu energiju tokom grejne sezone.
Ovaj broj je značajno veći od prvobitnih očekivanja i ukazuje na efikasnost novih mera u obuhvatanju šire populacije energetski ugroženih kupaca. Očekuje se da će se ovaj trend nastaviti i u narednom periodu, što će dovesti do značajnog povećanja broja domaćinstava koja koriste ove olakšice.
Širi kontekst energetske politike
Izmene u sistemu energetske zaštite penzionera deo su šire strategije Vlade Srbije za unapređenje energetske politike i socijalne zaštite. Ova strategija uključuje niz mera usmerenih ka poboljšanju energetske efikasnosti, smanjenju energetskog siromaštva i unapređenju kvaliteta života građana.
Pored umanjenja računa za električnu energiju, Uredba o energetski ugroženom kupcu predviđa i olakšice za gas i daljinsko grejanje. Ovo sveobuhvatno rešenje ima za cilj da pruži podršku najugroženijim kategorijama stanovništva u svim aspektima energetske potrošnje.
Zaključak i budući izazovi
Izmene u sistemu energetske zaštite penzionera predstavljaju značajan korak ka poboljšanju životnog standarda najugroženijih kategorija stanovništva u Srbiji. Proširenjem kriterijuma i pojednostavljenjem procedure, Vlada je omogućila većem broju građana da ostvare pravo na umanjenje računa za energiju, što direktno utiče na njihov kvalitet života.
Ipak, pred kreatorima politike ostaju brojni izazovi. Potrebno je kontinuirano pratiti efekte ovih mera, prilagođavati ih prema potrebama i raditi na daljem unapređenju energetske efikasnosti i socijalne zaštite. Dugoročno gledano, cilj je stvoriti održiv sistem koji će balansirati između socijalnih potreba, ekonomske efikasnosti i ekološke odgovornosti.
U kontekstu globalnih energetskih izazova i klimatskih promena, mere poput ovih predstavljaju važan korak ka stvaranju pravednijeg i održivijeg energetskog sistema. Kontinuirano unapređenje energetski ugroženih kupaca ostaje prioritet u energetskoj politici Srbije, sa ciljem obezbeđivanja dostupne i pristupačne energije za sve građane.