Predložene izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA) donose značajne promene u srpskom poreskom sistemu. Ključne novine uključuju uvođenje evidencije fizičkih lica i drugačiji pristup oporezivanju gastarbajtera, posebno u poređenju sa pomorcima.
Uvođenje evidencije fizičkih lica i poreski zakon
Dr Minja Đokić, poreski advokat, ističe da je uvođenje evidencije fizičkih lica od izuzetnog značaja za srpski poreski sistem. Ova evidencija će omogućiti preciznije određivanje poreskog statusa pojedinaca, što je ključno za pravilno oporezivanje.
Rezidenti Srbije su obavezni da plate porez na svoj celokupni svetski dohodak, bez obzira na njegovo poreklo. S druge strane, nerezidenti plaćaju porez samo na prihode ostvarene u Srbiji. Dr Đokić naglašava da je važno razumeti razliku između pojmova "rezident" i "državljanin" u kontekstu srpskog poreskog sistema.
Status poreskog rezidenta Srbije nije isključivo vezan za državljanstvo. Stranci mogu steći status poreskog rezidenta, dok srpski državljani koji privremeno napuste zemlju ne gube automatski ovaj status. Ovo znači da Srbija zadržava pravo da oporezuje njihov dohodak ostvaren u inostranstvu.
Detaljnija evidencija i kriterijumi za određivanje rezidentstva
Nova evidencija će Poreskoj upravi omogućiti pristup detaljnijim informacijama o građanima Srbije, uključujući:
- Bračni status
- Imovinsko stanje
- Vlasništvo nad nekretninama u Srbiji
- Mesto privremenog boravka u inostranstvu
- Osnov obaveznog socijalnog osiguranja u Srbiji
Ovi podaci su ključni za određivanje "centra poslovnih i životnih interesa", što je jedan od glavnih kriterijuma za utvrđivanje poreskog rezidentstva. Dr Đokić objašnjava da će ovo pomoći u razlikovanju onih koji su se trajno iselili iz Srbije i izgubili lične i ekonomske veze sa zemljom, od onih koji su privremeno napustili zemlju, ali i dalje održavaju značajne veze.
Izazovi i sporovi u postojećem sistemu
Dr Đokić podseća na nedavne slučajeve gde je veliki broj građana Srbije dobio gotovo identična privremena poreska rešenja. Ova rešenja su se zasnivala na nepotpunim podacima, uglavnom dobijenim od poslovnih banaka u Srbiji. Mnogi građani su tvrdili da godinama ne dolaze u Srbiju, da rade u inostranstvu i tamo su osigurani.
Ovi slučajevi su često dovodili do sporova između građana i Poreske uprave, što je stvaralo dodatne troškove za obe strane. Građani su morali da dokazuju svoj status (ne)rezidenta i pozivaju se na ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja ili socijalne sporazume.
Potencijal novog registra za smanjenje sporova
Novi registar ima potencijal da značajno smanji rizik od ovakvih sporova. Poreskoj upravi će biti dostupni precizniji podaci koji definišu da li neki građanin (stranac ili državljanin) ima status poreskog rezidenta Srbije ili je reč o nerezidentu koji na teritoriji Srbije ostvaruje prihode ili poseduje oporezivu imovinu.
Dr Đokić naglašava da je stavljanje rezidenata i nerezidenata pod "poreski zahvat" uobičajena praksa širom sveta, i da Srbija po tome nije izuzetak. Ovo je u skladu sa globalnim trendovima u poreskoj politici i administraciji.
Poseban status pomoraca u novom poreskom zakonu
Jedno od kontroverznih pitanja u predloženim izmenama tiče se statusa pomoraca ili brodara. Prema opštem pravilu, rezident Srbije plaća porez u Srbiji na svoj celokupni svetski dohodak, nezavisno od mesta ostvarivanja ili računa na koji je uplaćen.
Međutim, radna verzija izmena Zakona o porezu na dohodak građana uvodi posebnu kategoriju "prihoda pomoraca". Prema ovom predlogu, ako neko lice boravi na brodu duže od 174 dana u kalendarskoj godini, bilo bi oslobođeno od plaćanja poreza u Srbiji.
Dr Đokić ističe nekonzistentnost ovog predloga sa opštim poreskim principima. Na primer, pomorac koji ima porodicu, nekretninu i decu koja se školuju u Srbiji, ne bi bio dužan da plati porez u Srbiji ako radi na brodu. S druge strane, osoba koja nije pomorac, ali ima slične veze sa Srbijom, bila bi oporezovana na celokupan svetski dohodak.
Kritike i nedoumice oko predloženih izmena
Dr Đokić izražava nedoumice oko specifičnih odredbi vezanih za pomorce:
- Zašto je izabran period od 174 dana, kada je u međunarodnoj poreskoj praksi 183 dana dosledan kriterijum za rezidentnost po osnovu boravka?
- Zašto se poseban status daje samo pomorcima, a ne i drugim kategorijama radnika, poput digitalnih nomada?
Ove odredbe stvaraju utisak da se za određene kategorije ili delatnosti odstupa od opštih pravila, bez jasne poreske logike. Dr Đokić sugeriše da je ovo možda rezultat kompromisa ili društvenog dogovora, imajući u vidu da u poreskoj praksi postoje primeri gde pravo na oporezivanje dohotka fizičkih lica koja obavljaju usluge na brodu pripada državi matične luke broda.
U zaključku, predložene izmene poreskog zakona donose značajne promene u evidenciji i oporezivanju fizičkih lica u Srbiji. Dok uvođenje novog registra ima potencijal da unapredi efikasnost poreskog sistema i smanji sporove, poseban tretman pomoraca otvara pitanja o konzistentnosti i pravednosti poreske politike. Ove izmene će nesumnjivo imati dalekosežne posledice na poreski status mnogih građana Srbije, posebno onih koji rade u inostranstvu.