Izvor: Biznis.rs | Foto: Biznis.rs

Izazovi zatvaranja preduzetničke radnje u Srbiji

Proces zatvaranja preduzetničke radnje u Srbiji predstavlja složen izazov koji zahteva pažljivo planiranje i razumevanje pravnih i finansijskih obaveza. Ovaj članak istražuje ključne aspekte ovog procesa, uključujući poreske dugove, alternative gašenju poslovanja i pravne implikacije za preduzetnike.

Stanje poreskih dugova među preduzetnicima u Srbiji

Zatvaranje preduzetničke radnje često je posledica finansijskih poteškoća, što potvrđuju i nedavno objavljeni podaci PU. Prema ovim informacijama, približno 1.200 preduzetnika nalazi se na spisku najvećih poreskih dužnika u Srbiji. Iako ovaj broj čini manje od 1% od ukupno 350.604 aktivnih preduzetničkih radnji, on ukazuje na ozbiljnost problema s kojima se suočavaju neki preduzetnici.

Među najvećim dužnicima ističu se preduzetnici iz oblasti informacionih tehnologija i prehrambene industrije. Na primer, jedna agencija za IT konsalting iz Beograda duguje državi gotovo 560 miliona dinara, dok je na drugom mestu preduzetnik iz Obrenovca s dugom od oko 535 miliona dinara. Ovi primeri ilustruju razmere finansijskih poteškoća s kojima se neki preduzetnici suočavaju.

Proces zatvaranja preduzetničke radnje

Zatvaranje preduzetničke radnje predstavlja kompleksan proces koji uključuje niz pravnih i administrativnih koraka. Prema rečima poreske savetnice Zvezdane Pisarević, ovaj postupak često je poslednja opcija za preduzetnike koji su iscrpeli sve druge mogućnosti održavanja poslovanja.

Pre nego što se pristupi zatvaranju radnje, preduzetnici bi trebalo da:

  • Naplate sva potraživanja od kupaca
  • Rasprodaju preostalu robu ili je vrate dobavljačima
  • Izmire dugove prema državi
  • Pribave potvrdu Poreske uprave o nepostojanju poreskih dugova

Važno je napomenuti da zatvaranje preduzetničke radnje ne podrazumeva automatsko gašenje svih dugova. Naprotiv, obaveze prema državi ostaju, a preduzetnik postaje odgovoran za njihovo izmirenje kao fizičko lice.

Alternative potpunom zatvaranju radnje

Za preduzetnike koji se suočavaju s finansijskim poteškoćama, ali ne žele da u potpunosti zatvore svoje poslovanje, postoji opcija privremenog mirovanja. Ovaj pristup omogućava preduzetnicima da:

  1. Zadrže svoj poreski identifikacioni broj (PIB)
  2. Održe aktivan tekući račun
  3. Privremeno obustave obaveze prema državi

Tokom perioda mirovanja, preduzetnici mogu koristiti svoj tekući račun za izmirenje dugova prema dobavljačima, što predstavlja fleksibilniju alternativu potpunom zatvaranju radnje.

Pravne implikacije zatvaranja preduzetničke radnje

Zatvaranje preduzetničke radnje ne oslobađa preduzetnika od njegovih finansijskih obaveza. Naprotiv, dugovi preduzetničke delatnosti postaju lični dugovi fizičkog lica. Ovo znači da je imovina preduzetnika i dalje izložena potraživanjima, čak i nakon zatvaranja radnje.

U slučaju da preduzetnik ne izmiri svoje dugove, poverioci imaju pravo da pokrenu pravni postupak za naplatu potraživanja. Ovo može dovesti do ozbiljnih finansijskih posledica za bivšeg preduzetnika, uključujući moguću zaplenu lične imovine.

Automatsko zatvaranje preduzetničke radnje

U određenim okolnostima, zatvaranje preduzetničke radnje može biti pokrenuto automatski, po sili zakona. Narodna banka Srbije ima ovlašćenje da inicira postupak zatvaranja ako je tekući račun radnje blokiran duže od dve godine. Međutim, važno je napomenuti da ovo ne podrazumeva brisanje dugova prema Poreskoj upravi, već se oni prenose na fizičko lice, odnosno osnivača radnje.

Pored toga, radnja može biti zatvorena i u sledećim slučajevima:

  • Ako preduzetnik bude osuđen na zatvorsku kaznu dužu od šest meseci
  • Ako se utvrdi da je registracija radnje bila ništava

Ovi scenariji naglašavaju važnost poštovanja zakonskih propisa i održavanja urednog poslovanja za sve preduzetnike.

Zaključak: Izazovi i odgovornosti zatvaranja preduzetničke radnje

Zatvaranje preduzetničke radnje predstavlja složen proces koji zahteva pažljivo planiranje i razumevanje pravnih i finansijskih obaveza. Preduzetnici moraju biti svesni da zatvaranje radnje ne znači automatski prestanak svih dugovanja, već može dovesti do prenosa obaveza na njihovo fizičko lice. Stoga je ključno razmotriti sve opcije, uključujući privremeno mirovanje, pre donošenja konačne odluke o zatvaranju poslovanja.