Srbija se već duži niz godina suočava sa izazovima u procesu usklađivanja svoje regulative o bezbednosti hrane sa standardima Evropske unije. Ovaj složeni proces obuhvata niz pravnih, tehničkih i administrativnih prepreka koje zahtevaju sistemska rešenja.
Trenutno stanje regulative o bezbednosti hrane u Srbiji
Zakonodavni okvir koji reguliše oblast bezbednosti hrane u Srbiji, uprkos naporima za modernizaciju, i dalje zaostaje za evropskim standardima. Zakon o bezbednosti hrane, usvojen 2009. i dopunjen 2019. godine, još uvek nije u potpunosti implementiran. Ključni podzakonski akti čekaju na usvajanje, što stvara pravnu nesigurnost i otežava primenu zakona u praksi.
Jedan od najizazovnijih aspekata regulative tiče se bezbednosti mleka. Aflatoksin M1, kontaminant koji se može naći u mleku, predstavlja poseban problem. Trenutni srpski standard dozvoljava približno pet puta veću koncentraciju ovog toksina u poređenju sa EU normama. Iako je planirano usklađivanje sa evropskim standardima, ono se kontinuirano odlaže, što izaziva zabrinutost stručne javnosti i potrošača.
Neusklađenosti sa EU standardima i njihove posledice
Neusklađenost srpskih propisa sa evropskim regulativama ima višestruke negativne efekte. Na primer, pravilnici o kvalitetu proizvoda poput kafe i voćnih sokova postavljaju dodatne zahteve koji ne postoje u EU, što stavlja domaće proizvođače u nepovoljan položaj na međunarodnom tržištu.
Stručni savet za procenu rizika, osnovan 2017. godine, još uvek ne funkcioniše na transparentan način. Nedostatak sveobuhvatnog sistema analize rizika otežava efikasnu klasifikaciju proizvoda prema stepenu rizika, što rezultira neefikasnom raspodelom resursa inspekcijskih službi.
Izazovi u procesu inspekcijskog nadzora i kontrole kvaliteta
Trenutni sistem inspekcijskog nadzora u Srbiji suočava se sa brojnim izazovima. Neusklađenost procedura između različitih inspekcijskih službi dovodi do nedoslednosti u primeni propisa i stvara pravnu nesigurnost za privredne subjekte. Ovo se posebno odnosi na primenu Pravilnika o proceni rizika, usvojenog 2018. godine, koji se tumači i primenjuje na različite načine.
Dodatni problem predstavlja procedura za plasiranje nove hrane na tržište. Iako Srbija koristi listu hrane odobrenu u EU, domaći subjekti moraju da prolaze kroz dodatne procese koji nisu neophodni u zemljama Unije, što stvara nepotrebne administrativne prepreke.
Potreba za digitalizacijom i modernizacijom sistema
Jedno od ključnih područja koje zahteva unapređenje jeste digitalizacija procesa vezanih za bezbednost hrane. Trenutno se u Srbiji i dalje oslanja na fizičku razmenu dokumentacije između nadležnih organa i privrednih subjekata, što usporava procese i povećava mogućnost grešaka.
Stručnjaci naglašavaju neophodnost uvođenja funkcionalnog IT sistema koji bi omogućio efikasniju koordinaciju svih inspekcijskih službi. Ovakav sistem bi značajno ubrzao procese i unapredio kontrolu kvaliteta i bezbednosti hrane.
Preporuke za unapređenje sistema bezbednosti hrane
Stručni savet za bezbednost hrane izneo je niz konkretnih predloga za modernizaciju i harmonizaciju domaćeg sistema sa evropskim standardima:
- Potpuno usklađivanje Zakona o bezbednosti hrane i pratećih podzakonskih akata sa EU regulativom 178/2002/EC
- Uspostavljanje transparentnog i sveobuhvatnog sistema analize rizika
- Ujednačavanje procedura inspekcijskih službi
- Osnivanje Nacionalne agencije za bezbednost hrane
- Pojednostavljenje procedure za plasiranje nove hrane na tržište
Implementacija ovih preporuka bi značajno doprinela stvaranju efikasnijeg, transparentnijeg i pouzdanijeg sistema bezbednosti hrane u Srbiji. To bi ne samo olakšalo usklađivanje sa EU standardima, već bi i unapredilo zaštitu potrošača, smanjilo troškove za privredu i ojačalo poverenje u kvalitet domaćih proizvoda.
Zaključak i budući koraci
Usklađivanje srpske regulative o bezbednosti hrane sa standardima EU predstavlja složen i dugotrajan proces koji zahteva sistemski pristup i koordinisanu akciju svih relevantnih aktera. Implementacija preporučenih mera ne samo da bi unapredila kvalitet i bezbednost hrane u Srbiji, već bi i ojačala konkurentnost domaće prehrambene industrije na međunarodnom tržištu.