Industrija krompira u Srbiji suočava se sa značajnim izazovima uprkos visokoj proizvodnji i potrošnji. Ovaj sektor karakterišu visoka ulaganja, problemi sa konkurentnošću i fluktuirajuća profitabilnost.
Ulaganja i proizvodnja krompira u Srbiji
Proizvodnja krompira u Srbiji zahteva znatna finansijska sredstva. Prema podacima iz prethodne godine, poljoprivrednici su u proseku investirali približno 5.000 evra po hektaru. Ova visoka ulaganja predstavljaju značajan izazov za mnoge proizvođače, posebno za manje poljoprivrednike koji se bore da ostanu konkurentni na tržištu.
Uprkos visokim troškovima, Srbija održava impresivan nivo proizvodnje. Na teritoriji zemlje, konzumni krompir se uzgaja na površini od oko 25.000 hektara. Ova proizvodnja rezultira godišnjim prinosom koji se kreće između 450.000 i 500.000 tona. Interesantno je napomenuti da prosečna potrošnja krompira po glavi stanovnika iznosi oko 50 kilograma godišnje. Ovi podaci ukazuju na to da je za zadovoljenje domaćih potreba neophodno približno 250.000 tona krompira.
Izazovi u preradi krompira
Uprkos značajnoj domaćoj proizvodnji, Srbija se suočava sa paradoksalnom situacijom u kojoj uvozi znatne količine prerađenog krompira. Pomfrit, kao jedan od najpopularnijih oblika prerađenog krompira, uvozi se u količini od 12.000 do 15.000 tona godišnje. Ovaj podatak ukazuje na nedostatak kapaciteta za preradu ili na probleme sa konkurentnošću domaćih prerađivača.
Preduzeća koja se bave preradom i konzervisanjem krompira suočavaju se sa ozbiljnim izazovima u poslovanju. U 2023. godini, ukupan gubitak 18 registrovanih firmi u ovom sektoru dostigao je alarmantnih 11.681.000 dinara. Ovaj podatak predstavlja značajan kontrast u odnosu na prethodne godine kada je sektor beležio pozitivne rezultate.
Fluktuacije u profitabilnosti sektora
Analizom finansijskih rezultata u poslednjih nekoliko godina, uočava se izrazita nestabilnost u profitabilnosti sektora prerade krompira. U 2020. godini, proizvođači su ostvarili impresivnu dobit od gotovo 90 miliona dinara. Međutim, već naredne godine, taj iznos je značajno opao na oko 32,6 miliona dinara, što ukazuje na volatilnost tržišta.
Posebno je indikativan primer renomirane kompanije za proizvodnju čipsa iz Čačka, Chips Way d.o.o. Ova firma je u prethodnoj godini poslovala sa gubitkom od približno 11 miliona dinara, što predstavlja drastičan pad u odnosu na godinu ranije kada je ostvarila dobit od oko 8,5 miliona dinara. Ovakav obrt u poslovanju jasno ilustruje izazove sa kojima se suočava cela industrija.
Konkurentnost domaćih proizvođača
Jedan od ključnih problema sa kojima se suočavaju domaći proizvođači je nekonkurentnost cena u odnosu na uvozne proizvode. Anonimni izvor iz industrije navodi da je sektor "skoro propao, a da mnogi proizvođači toga još nisu ni svesni". Ovaj izvor ističe da su proizvodi iz zemalja poput Kine, Holandije i Nemačke često cjenovno povoljniji od domaćih.
Kao konkretan primer nekonkurentnosti, navodi se situacija iz 2020. godine kada je proizvođačka cena kilograma pomfrita u Srbiji iznosila oko 90 dinara, dok je isti proizvod iz Holandije u veleprodaji koštao svega 55 dinara. Ovaj trend cenovne nekonkurentnosti se, nažalost, nastavio i u narednim godinama.
Primeri uspešnih kompanija u sektoru
Uprkos opštim izazovima u industriji, pojedine kompanije uspevaju da održe profitabilno poslovanje. PR MG iz Guče prednjači na listi najuspešnijih, sa ostvarenom dobiti od približno 1,8 miliona dinara u 2023. godini. Iako je ovo pad u odnosu na prethodnu godinu, kompanija i dalje posluje pozitivno.
Firma "Naš atar" iz Sombora predstavlja primer uspešnog oporavka. Nakon gubitka od oko 2,1 milion dinara u 2022. godini, ova kompanija je uspela da preokrene situaciju i ostvari dobit od približno 1,7 miliona dinara u 2023. godini. Ovakvi primeri pokazuju da, uprkos izazovima, postoji prostor za uspešno poslovanje u ovom sektoru.
U zaključku, proizvodnja krompira u Srbiji suočava se sa brojnim izazovima, uključujući visoka ulaganja, probleme sa konkurentnošću i nestabilnu profitabilnost. Potrebne su strateške mere za unapređenje efikasnosti i konkurentnosti domaćih proizvođača kako bi se osigurala održivost ovog važnog poljoprivrednog sektora.