Srpski poljoprivrednici suočavaju se sa složenim izazovima na tržištu pšenice, uključujući niske otkupne cene, visoke troškove proizvodnje i potencijalni uticaj jeftinije ukrajinske pšenice. Ova situacija postavlja pitanja o budućnosti domaće proizvodnje žitarica i efikasnosti vladinih mera podrške.
Uticaj cene pšenice na srpske ratare
Cena pšenice predstavlja ključni faktor u ekonomskoj održivosti srpskih poljoprivrednika. Trenutno, ratari se suočavaju sa izuzetno niskim cenama, što značajno utiče na njihovu profitabilnost. Bojan Šuljmanac, predstavnik Asocijacije poljoprivrednika Srbije, ističe alarmantnu situaciju: "Baš danas sam vozio pšenicu, cena je približno 20 dinara! Ukoliko dođe do snižavanja cene ukrajinske pšenice, kod nas će biti izuzetno teško. Cene su već sada nezadovoljavajuće."
Ova situacija pokreće ozbiljno pitanje o budućnosti gajenja pšenice u Srbiji. Na pitanje da li će ratari u slučaju značajnog pada cene pšenice odustati od gajenja ove kulture, Šuljmanac odgovara da je to "vrlo moguće". Ovakav scenario mogao bi imati dalekosežne posledice po srpsku poljoprivredu i prehrambenu industriju.
Ukrajinski izvoz i globalno tržište žitarica
Dodatni pritisak na domaće tržište dolazi iz Ukrajine, koja je nedavno objavila konačne detalje novog plana minimalnih izvoznih cena za ključne pošiljke žitarica i uljarica. Trgovci žitaricama saglasni su u stavu da bi ova odluka mogla dovesti do novih potresa na globalnom tržištu, što bi direktno uticalo i na srpske proizvođače.
Ukrajina, kao jedan od vodećih svetskih izvoznika pšenice, ima značajan uticaj na formiranje cena na međunarodnom tržištu. Niže cene ukrajinske pšenice mogle bi dodatno oslabiti poziciju srpskih ratara, koji već sada teško konkurišu na globalnom tržištu zbog visokih troškova proizvodnje i ograničenih resursa.
Vladine mere podrške poljoprivrednicima
U svetlu ovih izazova, srpska vlada preduzima određene mere za podršku poljoprivrednicima. Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandar Martinović nedavno je izneo podatke o realizaciji subvencija i drugih oblika podrške:
- Za subvencije po hektaru podneto je više od 316.000 zahteva, sa stopom realizacije od gotovo 98%.
- Refakcije za gorivo realizovane su za skoro 94% zahteva.
- Približno 99% zahteva za kredite registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima je odobreno.
Pored toga, ministar je najavio izmene u planu otkupa merkantilne pšenice roda 2024. godine od strane RDRR. Predloženo je da se otkup izvrši proporcionalno na osnovu prijavljenih količina, računato do 30.000 tona pšenice, kako bi sva prijavljena poljoprivredna gazdinstva mogla zaključiti ugovor o kupoprodaji.
Tržišne fluktuacije i berza poljoprivrednih proizvoda
Situacija na Produktnoj berzi dodatno ilustruje izazove sa kojima se suočavaju srpski ratari. Tokom prethodne nedelje, cene svih primarnih poljoprivrednih proizvoda imale su negativan cenovni trend. Ukupno je prometovano oko 4.120 tona robe finansijske vrednosti približno 97.432.500 dinara.
Pšenica je bila najtrgovanija poljoprivredna kultura, čineći približno 80% ukupnog obima prometa. Cene su varirale od 20 do 20,5 dinara po kilogramu bez PDV-a, u zavisnosti od parametara kvaliteta i pariteta. Ponderisana cena iznosila je 20,28 dinara po kilogramu bez PDV-a, što predstavlja pad od oko 2,01% u odnosu na prethodnu nedelju.
Budućnost srpske proizvodnje pšenice
Suočeni sa niskim cenama, visokim troškovima proizvodnje i konkurencijom jeftinije uvozne pšenice, srpski ratari nalaze se na prekretnici. Odluka o nastavku gajenja pšenice zavisiće od nekoliko faktora:
- Efikasnost vladinih mera podrške
- Kretanje cena na globalnom tržištu
- Mogućnosti za smanjenje troškova proizvodnje
- Razvoj novih tržišta i izvoznih prilika
Dugoročna održivost proizvodnje pšenice u Srbiji zahteva sveobuhvatan pristup koji uključuje modernizaciju poljoprivredne proizvodnje, unapređenje infrastrukture i razvoj strategija za povećanje konkurentnosti na međunarodnom tržištu.
U zaključku, cena pšenice ostaje ključni faktor koji oblikuje budućnost srpske poljoprivrede. Ratari, vlada i tržišni akteri moraju sarađivati kako bi pronašli održiva rešenja koja će osigurati stabilnost i prosperitet domaće proizvodnje žitarica u izazovnom globalnom okruženju.