Socijalni dijalog u Srbiji suočava se sa značajnim izazovima, uključujući ograničenu ulogu socijalnih partnera u kreiranju javnih politika i nedovoljno razvijene kapacitete za kolektivno pregovaranje. Ovi problemi zahtevaju hitnu pažnju i sveobuhvatnu reformu.
Stanje socijalnog dijaloga u Srbiji
U 2023. godini, socijalni dijalog u Srbiji i dalje pokazuje slabosti koje su bile prisutne i u prethodnim periodima. Fondacija Centar za demokratiju ističe da je uloga lokalnih socijalno-ekonomskih saveta marginalizovana, što ukazuje na ozbiljan problem u funkcionisanju ovog važnog mehanizma.
Posebno je zabrinjavajuće često izbegavanje zakonske obaveze blagovremenog dostavljanja nacrta zakona i drugih akata na razmatranje, koji su od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih i poslodavaca. Ova praksa podriva samu suštinu socijalnog dijaloga i onemogućava efikasno učešće socijalnih partnera u kreiranju politika koje direktno utiču na njihove interese.
Evropske smernice i preporuke
Na evropskom nivou, 12. juna 2023. godine usvojena je Preporuka Saveta o jačanju socijalnog dijaloga u Evropskoj uniji. Ovaj dokument poziva države članice i Komisiju da unaprede socijalni dijalog na svim nivoima, prepoznajući ga kao ključni faktor u oblikovanju budućnosti rada i izgradnji socijalne pravde.
Preporuka naglašava važnost kolektivnog pregovaranja za poboljšanje uslova rada i zapošljavanja, posebno za radnike koji rade putem platformi. Ovo je posebno relevantno u kontekstu sve veće digitalizacije i promene prirode rada.
Uslovi za efikasan socijalni dijalog
Delotvoran socijalni dijalog zahteva postojanje modela industrijskih odnosa u kojima socijalni partneri mogu pregovarati u dobroj veri i samostalno sprovoditi svoje prakse kolektivnog pregovaranja. Ključni uslovi uključuju:
- Snažne i nezavisne sindikate
- Organizacije poslodavaca sa odgovarajućim tehničkim kapacitetima
- Pristup relevantnim informacijama neophodnim za učešće u socijalnom dijalogu
Nažalost, u Srbiji ovi uslovi često nisu ispunjeni, što otežava efikasno funkcionisanje socijalnog dijaloga.
Značaj kolektivnog pregovaranja
Kolektivno pregovaranje može obuhvatiti širok spektar pitanja povezanih sa uslovima rada, uključujući zarade, radno vreme, godišnje odmore, bezbednost i zdravlje na radu. Ono je ključno za sprečavanje radnih sporova, poboljšanje zarada i uslova rada, kao i za smanjenje nejednakosti u zaradama.
Međutim, u Srbiji je primećeno da su kolektivni ugovori dominantni uglavnom u javnom sektoru, dok je situacija u privatnom sektoru znatno lošija. Ovo ukazuje na potrebu za jačanjem kulture kolektivnog pregovaranja u privatnom sektoru.
Izazovi u privatnom sektoru
U privatnom sektoru Srbije, kolektivno pregovaranje suočava se sa brojnim izazovima:
- Mala verovatnoća da će radnici u malim preduzećima biti obuhvaćeni kolektivnim ugovorom
- Poteškoće u omogućavanju kolektivnog pregovaranja u slučaju nestandardnog zapošljavanja
- Nedostatak sindikata na nivou preduzeća
Ovi izazovi zahtevaju inovativne pristupe i prilagođavanje zakonskog okvira kako bi se osigurala adekvatna zaštita prava radnika u svim sektorima i oblicima zapošljavanja.
Potreba za jačanjem kapaciteta socijalnih partnera
Evropska preporuka naglašava neophodnost jačanja reprezentativnosti i kapaciteta socijalnih partnera. Ovo podrazumeva poboljšanje veština, sposobnosti i ovlašćenja socijalnih partnera kako bi se efikasno uključili u socijalni dijalog na svim nivoima.
Međutim, u Srbiji je primećen suprotan trend. Prethodne izmene Zakona o radu vodile su ka smanjenju ovlašćenja sindikata i njihovih nadležnosti, što je u direktnoj suprotnosti sa evropskim preporukama.
Transformacija sindikata kao neophodnost
S obzirom na trenutno stanje, neophodno je da sindikati u Srbiji prođu kroz značajnu transformaciju. Umesto da ostanu krajnje birokratizovane i izolovane strukture, sindikati bi trebalo da postanu jedan od stubova borbe za demokratičnije i pravednije društvo.
Ova transformacija podrazumeva:
- Modernizaciju sindikalnih struktura
- Jačanje kapaciteta za pregovaranje
- Veće uključivanje u šire društvene procese
- Razvoj strategija za privlačenje novih članova, posebno mladih radnika
Globalni indeks radnih prava i položaj Srbije
Prema Globalnom indeksu radnih prava za 2023. godinu, Srbija nije značajno napredovala. Štaviše, dve firme iz Srbije – JP Pošta Srbije i privatno preduzeće Yura – našle su se na listi od 87 kompanija iz zemalja širom sveta koje krše prava radnika.
Ovo ukazuje na ozbiljne propuste u poštovanju radničkih prava u Srbiji, kako u javnom, tako i u privatnom sektoru. Posebno je zabrinjavajuće što se među ovim kompanijama nalazi i državno preduzeće, što dovodi u pitanje ulogu države u zaštiti prava radnika.
Sistematsko kršenje prava radnika
Srbija se našla u četvrtoj grupi država prema stepenu poštovanja kolektivnih prava radnika, što je izuzetno loš rezultat. Ova kategorija karakteriše države u kojima postoji sistematsko kršenje prava radnika, kako u privatnom, tako i u javnom sektoru.
Ključni problemi uključuju:
- Nedovoljno angažovanje države u sprečavanju kršenja prava radnika
- Neadekvatno sankcionisanje kršenja radničkih prava
- Zakonodavstvo i politike koje dovode do pogoršanja uslova za ostvarivanje prava radnika
Potreba za zakonskim reformama
Izostanak usvajanja novog Zakona o štrajku u 2023. godini dodatno je naglasio potrebu za sveobuhvatnom reformom radnog zakonodavstva u Srbiji. Neophodno je:
- Prilagoditi pravni okvir u pogledu socijalnog pregovaranja
- Ojačati kapacitete socijalnih partnera
- Pospešiti kulturu kolektivnog pregovaranja
Ove reforme su ključne za unapređenje položaja radnika i usklađivanje sa evropskim standardima u oblasti radnih odnosa.
Stanje kolektivnog pregovaranja u Srbiji
Situacija u pogledu zaključenih kolektivnih ugovora u Srbiji je i dalje nezadovoljavajuća. Dok je u javnom sektoru zaključeno 12 sektorskih ugovora, u privatnom sektoru su zaključena samo tri. Ovo ukazuje na nedovoljnu angažovanost poslodavaca i ograničenu uspešnost sindikata u procesu kolektivnog pregovaranja.
Dodatni problem predstavlja praksa zaključivanja kolektivnih ugovora čija je primena uslovljena donošenjem odluke o proširenom dejstvu, što često rezultira time da zaključeni ugovori ostaju "mrtvo slovo na papiru".
Zaključak: Put ka unapređenju socijalnog dijaloga
Unapređenje socijalnog dijaloga u Srbiji zahteva sveobuhvatan pristup koji uključuje zakonodavne reforme, jačanje kapaciteta socijalnih partnera i promenu kulture pregovaranja. Samo kroz zajedničke napore države, sindikata i poslodavaca moguće je stvoriti okruženje u kojem se prava radnika poštuju, a socijalni dijalog postaje efikasan mehanizam za unapređenje radnih odnosa i društvenog blagostanja.