Srpski poreski sistem suočava se s brojnim izazovima koji zahtevaju hitnu reformu. Nedavne izmene zakona nisu donele očekivana poboljšanja, ostavljajući mnoga pitanja otvorenim. Ova analiza razmatra ključne probleme i predlaže konkretna rešenja za unapređenje poreskog sistema u Srbiji.
Kompleksnost poreskog sistema Srbije
Cedularni sistem oporezivanja, koji je trenutno na snazi u Srbiji, predstavlja jedan od glavnih izazova. Ovaj sistem, koji razdvaja prihode u različite kategorije, često stvara konfuziju među poreskim obveznicima i dovodi do neravnomerne raspodele poreskog opterećenja. Za razliku od modernijeg sintetičkog sistema koji se primenjuje u razvijenim zemljama, cedularni pristup komplikuje proces oporezivanja i otežava pravično određivanje poreskih obaveza.
Stručnjaci predlažu prelazak na sintetički sistem koji bi objedinio sve prihode građana. Ovakva promena bi ne samo pojednostavila proces oporezivanja, već bi i omogućila pravedniju raspodelu poreskog tereta. Dodatno, sintetički sistem bi mogao značajno smanjiti pravnu nesigurnost koja trenutno postoji u srpskom poreskom okruženju.
Problematične poreske procedure
Jedan od gorućih problema u srpskom poreskom sistemu je komplikovano dokumentovanje troškova prevoza zaposlenih. Iako je izmena zakona iz 2022. godine uvela obavezu dokumentovanja, nije precizno definisano šta se podrazumeva pod "dokumentovanim troškovima". Ova nejasnoća je dovela do različitih tumačenja u praksi, stvarajući dodatno administrativno opterećenje za poslodavce.
Slična situacija postoji i kod službenih putovanja u inostranstvo. Trenutne zakonske odredbe su nedovoljno jasne, a inspektori često primenjuju pravila namenjena javnom sektoru na privatne kompanije. Ovo stvara dodatnu konfuziju i potencijalne sporove između poreskih obveznika i poreskih organa.
Stručnjaci predlažu nekoliko rešenja za ove probleme:
- Ukidanje zahteva za dokumentovanjem troškova prevoza ili njegovo prilagođavanje u skladu sa presudom Vrhovnog kasacionog suda
- Donošenje podzakonskog akta koji bi precizno regulisao pitanje dnevnica i troškova za službena putovanja u inostranstvo
- Jasno definisanje poreskog tretmana beskamatnih kredita koje poslodavci daju zaposlenima
Izazovi oporezivanja prihoda iz inostranstva
Jedan od najproblematičnijih aspekata srpskog poreskog sistema je tretman prihoda iz inostranstva. Fizička lica koja rade za strane poslodavce često su suočena s nepravednim tretmanom svojih prihoda. Njihov dohodak se tretira kao "ostali prihod", što znači da podleže doprinosima za socijalno osiguranje bez mogućnosti primene maksimalne osnovice.
Ova situacija posebno pogađa zaposlene koji su faktički u radnom odnosu sa stranim kompanijama, ali bez formalnog ugovora o radu u Srbiji. To stvara nejednakost između radnika koji rade za domaće i strane poslodavce, što može dovesti do demotivacije talentovanih pojedinaca da rade za međunarodne kompanije iz Srbije.
Stručnjaci predlažu sledeće mere za rešavanje ovog problema:
- Usklađivanje propisa kako bi se domaćim građanima koji rade za strane poslodavce obezbedio pravedniji poreski tretman
- Proširenje mreže međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju kako bi se izbeglo dvostruko oporezivanje
- Uvođenje posebne kategorije za "rad na daljinu" u poreskom sistemu, koja bi uzela u obzir specifičnosti ovog oblika zaposlenja
Nejasnoće u tretmanu direktora društava
Pravni okvir za poreski tretman direktora društava i dalje ostavlja mnoga pitanja otvorenim. Nejasno je kako se određuje adekvatna naknada za direktore koji nisu u radnom odnosu, niti postoji minimalni zakonski iznos te naknade. Ovo stvara prostor za potencijalne zloupotrebe i otežava planiranje poreskih obaveza za kompanije.
Predlog stručnjaka je da se kroz izmene Zakona jasno definišu minimalne osnovice doprinosa za ovu kategoriju. To bi omogućilo veću pravnu sigurnost i olakšalo poslovanje kompanijama koje angažuju direktore van radnog odnosa.
Unapređenje elektronske komunikacije s Poreskom upravom
Iako je ostvareno izvesno unapređenje kroz platformu Eporezi, stručnjaci smatraju da je potrebno dalje povećati funkcionalnost i obim dostupnih usluga. Elektronska komunikacija između poreskih obveznika i Poreske uprave mora biti unapređena, uključujući uvođenje digitalnih profila i dodatnih opcija na platformi.
Predložene mere uključuju:
- Proširenje spektra usluga dostupnih putem platforme Eporezi
- Uvođenje mogućnosti elektronskog podnošenja svih poreskih prijava i dokumenata
- Implementacija sistema za automatsko obaveštavanje o promenama u poreskim propisima
- Razvoj mobilne aplikacije za lakši pristup poreskim informacijama i uslugama
Ova unapređenja bi značajno olakšala komunikaciju između poreskih obveznika i Poreske uprave, smanjila administrativno opterećenje i povećala efikasnost celokupnog poreskog sistema.
U zaključku, reforma poreskog sistema Srbije zahteva sveobuhvatan pristup koji će adresirati brojne izazove, od cedularnog sistema oporezivanja do komplikovanih procedura i nejasnih zakonskih odredbi. Implementacija predloženih mera mogla bi značajno unaprediti efikasnost i pravednost srpskog poreskog sistema, stvarajući povoljnije poslovno okruženje i podstičući ekonomski rast.