Nedavna analiza Instituta za inovacije i razvoj (IRI) ukazuje na složenu situaciju na tržištu rada Zapadnog Balkana, ističući potrebu za strateškim pristupom rešavanju problema mobilnosti radne snage u regionu.
Potencijal i izazovi mobilnosti radne snage na Zapadnom Balkanu
Uprkos značajnom potencijalu za stvaranje zajedničkog tržišta rada u zemljama Zapadnog Balkana, mobilnost radne snage u praksi ostaje ograničena. Istraživanje IRI-ja pokazuje da većina radnih migracija iz ovog regiona gravitira ka zemljama Evropske unije, a ne unutar samog Zapadnog Balkana. Ova tendencija stvara ozbiljne izazove za ekonomski razvoj regiona.
Na konferenciji pod nazivom "Kako do povećanja mobilnosti radne snage na Zapadnom Balkanu", predstavljena je analiza koja naglašava ključnu ulogu tržišta rada u oblikovanju budućnosti regiona. Međutim, zabrinjavajuće prognoze ukazuju da bi Srbiji u narednoj deceniji moglo nedostajati između 80.000 i 100.000 radnika. Ova situacija stavlja Srbiju, kao i druge zemlje regiona, u nezavidan položaj gde se moraju takmičiti sa ekonomski razvijenijim državama EU za radnu snagu.
Ograničeni uspeh inicijative Otvoreni Balkan
Inicijativa Otvoreni Balkan, osmišljena da olakša kretanje radne snage unutar regiona, pokazala je ograničen uspeh. Od početka godine, samo 174 građana iz zemalja regiona zatražilo je odobrenje za slobodan pristup tržištu rada na osnovu mehanizama predviđenih ovom inicijativom. Ovaj mali broj zahteva ilustruje razmere problema sa kojima se suočavaju Srbija i ceo region u pokušaju da zadrže i privuku radnu snagu.
Nenad Jevtović, direktor IRI-ja, ističe: "Mi se takmičimo sa državama EU, koje građanima Zapadnog Balkana pružaju znatno bolje zarade i uslove rada. Ne mogu se Srbija ili Albanija takmičiti sa Nemačkom, Švajcarskom ili Austrijom. U tom kontekstu, u narednim godinama i decenijama moraćemo da se nadmećemo sa njima, a mi smo druga ili treća liga na tržištu radne snage."
Migracije kao ključno obeležje savremenog sveta
Fondacija za otvoreno društvo, koja je podržala izradu analize, naglašava da su migracije postale neizostavan deo savremenog sveta. Miodrag Milosavljević, zamenik direktora Fondacije, ističe: "Migracije ne možemo da sprečimo, ali možemo imati balansiran pristup između priliva i odliva kako bismo obezbedili kontinuirani razvoj – a manjak radne snage je ozbiljna prepreka razvoju."
Statistički podaci potvrđuju ove tvrdnje. U periodu od januara do jula ove godine, izdato je približno 14.700 jedinstvenih dozvola za rad strancima u Srbiji. Međutim, samo 243 od tih dozvola dodeljene su državljanima zemalja regiona, što dodatno naglašava problem odliva radne snage prema zapadnoj Evropi.
Struktura stranih radnika u Srbiji
Istraživačica IRI-ja, Milica Anđelković Đoković, iznosi zanimljive podatke o strukturi stranih radnika u Srbiji. Tokom prošle godine, najviše viza za duži boravak u zemlji odobreno je državljanima Kine – gotovo 9.000 od ukupno 29.000 takvih viza. Na drugom mestu, iako sa znatno manjim brojem, bili su državljani Indije, kojima je odobreno oko 3.050 viza.
Dragan Todorović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda, komentariše: "Čini se da su jedini strani radnici koji dolaze u Srbiju oni koje poslodavci 'ulove' u dalekim zemljama i koji ne dolaze da ostanu." On upozorava da je tržište rada u Srbiji godinama zanemarivano i da se suočavamo sa "dampingom" radnog vremena, gde strani radnici često rade prekovremeno i u lošijim uslovima.
Potencijalna rešenja za izazove tržišta rada
Uprkos složenoj situaciji, stručnjaci predlažu nekoliko potencijalnih rešenja. Bojan Stanić, pomoćnik direktora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije, ističe važnost kreiranja regionalnog tržišta Zapadnog Balkana kao kratkoročne mere. Međutim, on naglašava da ova strategija ima svoja ograničenja, s obzirom na to da nedostatak radne snage pogađa sve ekonomije regiona.
Stanić predlaže: "Rešenje je privući povratnike, one koji su se školovali ili već započeli karijere u inostranstvu, da se vrate. Treba im pružiti mogućnost ne samo da rade i zarade, već i da se dalje razvijaju u zdravom i ekološki prihvatljivom okruženju." Ovaj pristup bi mogao pomoći u ublažavanju problema nedostatka radne snage, istovremeno doprinoseći ekonomskom razvoju regiona.
Preporuke za unapređenje mobilnosti radne snage
Nenad Jevtović iz IRI-ja predlaže nekoliko konkretnih preporuka za unapređenje mobilnosti radne snage na Zapadnom Balkanu:
- Zajednički nastup država regiona na zajedničkom tržištu rada
- Izrada Nacionalnih strategija ekonomskih migracija u svim zemljama regiona, po uzoru na Srbiju
- Značajno unapređenje infrastrukture za olakšavanje kretanja radne snage
Jevtović posebno naglašava važnost infrastrukturnih poboljšanja: "Ako vi satima putujete između Skoplja i Niša, ili iz Beograda do Tirane možete efikasno doći samo avionom, onda ne možete očekivati veliku mobilnost radne snage."
U zaključku, izazovi mobilnosti radne snage na Zapadnom Balkanu zahtevaju sveobuhvatan i strateški pristup. Regionalna saradnja, unapređenje infrastrukture i privlačenje povratnika mogući su putevi ka rešavanju problema nedostatka radne snage i unapređenju ekonomskog razvoja regiona.