U savremenom društvu, mladi poljoprivrednici suočavaju se sa brojnim izazovima koji utiču na njihovu odluku da se bave poljoprivredom. Ovaj trend je posebno izražen u Srbiji i Nemačkoj, gde ekonomski faktori i nedostatak adekvatne podrške odvraćaju mlade od agrara.
Stanje poljoprivrede među mladima u Nemačkoj
U Nemačkoj, interesovanje mladih za poljoprivredu značajno opada. Razlozi za ovo su višestruki i kompleksni. Pored nedovoljnih prihoda i poteškoća u uspostavljanju ravnoteže između poslovnog i privatnog života, mladi Nemci se suočavaju sa izazovom visokih cena poljoprivrednog zemljišta.
Mladi poljoprivrednici čije porodice ne poseduju farme nalaze se u posebno teškoj situaciji. Za njih je sticanje ili čak iznajmljivanje poljoprivrednog zemljišta postalo gotovo nemoguće zbog naglog porasta cena tokom protekle decenije. Ovaj trend je delom posledica špekulacija zemljištem nakon finansijske krize 2009. godine, kao i povećanog interesovanja multinacionalnih prehrambenih kompanija za obradive površine.
Anketa sprovedena na ulicama Bona ilustruje percepciju poljoprivrede među mladim Nemcima. Većina ispitanika smatra rad na farmi "nesigurnim" i "prezahtevnim". Jedan mladi Nemac je izjavio da je sve što zna o poljoprivredi to da je ona "nesigurna" i da "zvuči kao da imaš pune ruke posla".
Situacija mladih poljoprivrednika u Srbiji
Kada je reč o Srbiji, zainteresovanost mladih za poljoprivredu varira i zavisi od različitih faktora. Agroekonomija, kao nauka koja proučava ekonomske aspekte poljoprivrede, igra ključnu ulogu u razumevanju ovih trendova.
Dragan Kovačević, diplomirani inženjer agroekonomije, ističe da je poljoprivreda često percipirana kao fizički zahtevna i nisko profitabilna delatnost. On naglašava važnost promene ove percepcije i promovisanja modernih tehnologija i inovacija u poljoprivredi kako bi se privuklo više mladih.
Agroekonomista Milan Prostran u razgovoru za Biznis.rs objašnjava da u Srbiji ne postoji adekvatan model za podsticanje mladih da se vrate na selo. On ističe da velike agrarne kompanije često "progutaju" male proizvođače, trend koji se iz Amerike preneo u Evropu, pa i u Srbiju.
Izazovi i mogućnosti za mlade poljoprivrednike
Prostran naglašava potrebu za donošenjem stimulativnih mera kao što su:
- Smanjenje poreza za mlade poljoprivrednike
- Povećanje subvencija
- Poboljšanje uslova života u ruralnim područjima
Projekat dodele seoskih kuća uz subvencije doprineo je povratku mladih na selo i aktiviranju nekoliko stotina hektara poljoprivrednog zemljišta. Međutim, Prostran ističe da se moraju aktivirati i subvencionisati pre svega mali proizvođači.
Iako je zadruga u Srbiji često odbojna reč, Prostran smatra da upravo kroz saradnju i kooperativu mali proizvođači mogu opstati. On poziva institucije, nauku i sve koji se bave agrarom da na ozbiljan način pristupe revitalizaciji sela i stimulisanju mladih ljudi da se bave poljoprivredom.
Statistički podaci o poljoprivredi u Srbiji
Prema popisu iz 2023. godine, u Srbiji je bilo približno 508.365 poljoprivrednih gazdinstava, što je oko 10% manje u odnosu na anketu iz 2018. godine. Međutim, broj pravnih lica u poljoprivredi povećan je za 24%, dostigavši 2.042.
Ostali značajni podaci uključuju:
- Smanjenje raspoloživog i korišćenog zemljišta
- Pad stočnog fonda za otprilike 20%
- Smanjenje radne snage za 14%
Prosečna starost nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva je 60 godina, dok je tek svaki jedanaesti nosilac gazdinstva mlađi od 40 godina. Ovi podaci ukazuju na ozbiljan problem starenja poljoprivrednog stanovništva u Srbiji.
Potreba za sistemskim rešenjima
Stručnjaci se slažu da je neophodno doneti sistemska rešenja koja će podstaći mlade da se bave poljoprivredom. Ovo uključuje:
- Poboljšanje infrastrukture u ruralnim područjima
- Obezbeđivanje pristupa modernim tehnologijama
- Pružanje finansijske podrške za pokretanje poljoprivrednih biznisa
- Unapređenje obrazovnih programa u oblasti poljoprivrede
Dodatno, potrebno je raditi na promeni percepcije poljoprivrede kao zaostale i neprofitabilne delatnosti. Promocija uspešnih mladih poljoprivrednika i njihovih inovativnih pristupa mogla bi inspirisati nove generacije da se okrenu ovom sektoru.
Zaključak: Budućnost mladih u poljoprivredi
Izazovi sa kojima se suočavaju mladi poljoprivrednici u Srbiji i Nemačkoj su značajni, ali nisu nepremostivi. Potrebna je koordinirana akcija države, obrazovnih institucija i privatnog sektora kako bi se stvorili uslovi u kojima će mladi videti poljoprivredu kao atraktivnu i perspektivnu karijeru.
Ulaganje u ruralni razvoj, modernizacija poljoprivredne proizvodnje i stvaranje podsticajnog okruženja za mlade poljoprivrednike ključni su koraci ka revitalizaciji ovog važnog sektora. Samo kroz strateški pristup i dugoročno planiranje moguće je osigurati održivu budućnost poljoprivrede i privući nove generacije da se bave ovom esencijalnom delatnošću.