U Srbiji, problem nelegalnih objekata predstavlja značajan izazov za urbanističko planiranje i razvoj. Prema nedavnoj analizi NALED-a, u zemlji postoji približno 2,1 milion nelegalnih objekata, dok se godišnje rešava tek oko 40.000 predmeta. Ova situacija ukazuje na dugoročnu prirodu procesa legalizacije i potrebu za efikasnijim pristupom rešavanju ovog problema.
Trenutno stanje legalizacije objekata u Srbiji
Legalizacija objekata u Srbiji je kompleksan proces koji zahteva sistematski pristup. Jelena Bojović, programska direktorka NALED-a, ističe da se od 2015. godine nije primetio značajan napredak u brzini rešavanja predmeta. Prema procenama ove organizacije, ukoliko se nastavi trenutnim tempom od približno 40.000 rešenih predmeta godišnje, biće potrebno gotovo četiri decenije da se legalizuju svi postojeći nelegalni objekti.
„Ovaj proces će ostati dugotrajan ukoliko se ne ubrza postupak ili ne poveća broj zaposlenih koji rade na ozakonjenju," naglašava Bojović. Ova izjava ukazuje na potrebu za strukturnim promenama u pristupu legalizaciji.
Geografska distribucija nelegalnih objekata
Interesantno je primetiti da najveći broj nelegalnih objekata postoji u Beogradu, glavnom gradu Srbije. Ova činjenica ukazuje na poseban izazov sa kojim se suočava urbano planiranje u najvećem gradu zemlje. Koncentracija nelegalnih objekata u glavnom gradu može se pripisati različitim faktorima, uključujući brzu urbanizaciju, migracije stanovništva i nedostatak adekvatnog stambenog prostora.
Predlozi NALED-a za unapređenje procesa legalizacije
NALED je izneo nekoliko predloga za poboljšanje efikasnosti procesa legalizacije. Jedan od ključnih predloga je uspostavljanje centralizovane evidencije svih podnetih zahteva za legalizaciju, koja bi uključivala detaljne podatke o objektima.
Bojović objašnjava: „Trenutno nemamo jasnu sliku o ukupnom broju objekata, lokacijama problema, razlozima za duga čekanja, ili zašto se neki predmeti rešavaju brže od drugih." Centralizovana evidencija bi omogućila bolji uvid u celokupnu situaciju i pomogla u identifikaciji uskih grla u procesu.
Značaj upisa objekata u katastar
Upis objekata u katastar predstavlja ključni korak u procesu legalizacije. Bojović naglašava da je od najvećeg javnog interesa da se svi objekti upišu u katastar, zajedno sa podacima o vlasništvu. „Bez obzira na to da li je objekat izgrađen u skladu sa urbanističkim planovima ili ne, prvi korak mora biti upis u katastar," ističe ona.
Ovaj pristup bi omogućio stvaranje sveobuhvatne baze podataka o svim objektima, što bi značajno olakšalo dalje korake u procesu legalizacije i urbanističkog planiranja.
Implikacije nelegalnog statusa objekata
Nelegalni objekti suočavaju se sa značajnim ograničenjima. Oni ne mogu biti predmet prometa na tržištu nekretnina, ne mogu se priključiti na infrastrukturu, niti se mogu koristiti kao sredstvo obezbeđenja za kredite. Ove činjenice predstavljaju snažan motiv za vlasnike da uđu u proces legalizacije.
Bojović objašnjava: „Glavni razlog zbog kojeg ljudi ulaze u proces legalizacije je da bi sebi omogućili ove pogodnosti." Ova izjava ukazuje na važnost legalizacije ne samo sa aspekta urbanističkog planiranja, već i sa ekonomskog i socijalnog stanovišta.
Budućnost procesa legalizacije u Srbiji
Nedavne izmene zakona ukinule su rok za legalizaciju objekata. Bojović izražava sumnju u efikasnost postavljanja takvih rokova, ističući da proces legalizacije ne zavisi isključivo od pojedinca koji podnosi zahtev, već i od efikasnosti administrativnih procedura.
Za dugoročno rešavanje problema nelegalne gradnje, neophodno je razmotriti sveobuhvatni pristup koji bi uključivao ne samo ubrzanje procesa legalizacije, već i preventivne mere za sprečavanje buduće nelegalne gradnje. Ovo bi moglo uključivati strožu kontrolu gradnje, edukaciju građana o važnosti poštovanja urbanističkih planova, kao i podsticaje za legalnu gradnju.
U zaključku, legalizacija objekata u Srbiji predstavlja složen i dugotrajan proces koji zahteva sistemski pristup. Predlozi NALED-a, poput uspostavljanja centralizovane evidencije i fokusa na upis objekata u katastar, predstavljaju korake ka efikasnijem rešavanju ovog problema. Međutim, za značajno unapređenje situacije, biće potrebno uložiti dodatne napore u modernizaciju procesa, povećanje administrativnih kapaciteta i edukaciju javnosti o važnosti legalne gradnje.