Preduzetništvo u Srbiji doživljava značajan rast, ali sa sobom nosi i brojne izazove. Prema najnovijim podacima, u zemlji posluje skoro 350.000 preduzetnika, uključujući i one koji su privremeno obustavili delatnost. Međutim, mnogi se suočavaju sa finansijskim poteškoćama koje mogu dovesti do prekida poslovanja.
Trenutno stanje preduzetništva u Srbiji
Preduzetništvo u Srbiji beleži konstantan rast, što potvrđuju i podaci APR-a. Trenutno je evidentirano približno 345.000 preduzetnika, uključujući i one koji su prijavili privremeni prekid delatnosti. Ovaj broj ukazuje na sve veće interesovanje za samostalno poslovanje, ali istovremeno otkriva i izazove sa kojima se preduzetnici suočavaju.
Poreski stručnjaci ističu da značajan broj preduzetnika, suočen sa finansijskim poteškoćama, odlučuje da prekine delatnost ili stavi radnju u stanje mirovanja. Ova odluka često dolazi kao posledica nemogućnosti izmirenja obaveza prema državi i dobavljačima. Pre donošenja ovakve odluke, preduzetnik mora pažljivo razmotriti sve opcije i posledice.
Strategije za rešavanje dugova prema dobavljačima
Kada se preduzetnik nađe u finansijskim teškoćama, vraćanje dugova dobavljačima postaje prioritet. Postoji nekoliko strategija koje se mogu primeniti:
- Direktno plaćanje: Ukoliko preduzetnik raspolaže dovoljnim likvidnim sredstvima, može izvršiti uplatu direktno na račun dobavljača ili u gotovini.
- Pregovori o produženju roka: Moguće je dogovoriti se sa dobavljačima o produženju roka plaćanja ili plaćanju na rate, što može značajno olakšati pritisak na novčani tok.
- Kompenzacija: U slučaju međusobnih dugovanja, moguće je izvršiti kompenzaciju, čime se dugovi poništavaju za obe strane.
- Uzimanje kredita ili pozajmice: Ovo može biti korisna opcija ukoliko su uslovi zaduživanja povoljni.
- Prodaja imovine ili zaliha: U ekstremnim slučajevima, preduzetnik može razmotriti prodaju dela imovine ili zaliha kako bi obezbedio sredstva za vraćanje duga.
Poreski savetnik Milan Radošević naglašava: "Fokusiranje na povećanje prodaje ili pronalaženje novih izvora prihoda može omogućiti preduzetniku da brže vrati dugove." U nekim slučajevima, dobavljači mogu biti spremni da prihvate vlasnički udeo u preduzeću umesto novčanog plaćanja, čime bi se dug otpisao ili smanjio.
Proces gašenja preduzetničke radnje
Ukoliko preduzetnik ipak odluči da zatvori firmu, mora se pridržavati određenih procedura. Podrazumeva se da je preduzetnik naplatio sve dugove od svojih kupaca ili prodao svu robu sa lagera. Ako to nije moguće, postoji opcija vraćanja robe dobavljačima, čime se može smanjiti postojeći dug.
Gašenjem preduzetničke radnje automatski se gasi i tekući račun. Da bi preduzetnik bio izbrisan iz evidencije APR-a, neophodno je da podnese potvrdu o nepostojanju poreskih dugovanja, kako od Poreske uprave na nivou Srbije, tako i od lokalne poreske administracije.
Izazovi i rešenja za neizmirene dugove
Ako preduzetnik ima zaostale dugove prema dobavljačima koje nije izmirio pre zatvaranja radnje, suočava se sa dodatnim izazovima. U tom slučaju, potraživanja će morati da plati kao fizičko lice, sa svog privatnog tekućeg računa. Ovo može stvoriti probleme poveriocima, jer su fakturu izdali na ime firme, a dug isplaćuje fizičko lice.
Poreska savetnica Zvezdana Pisarević predlaže alternativno rešenje: "U ovakvoj situaciji je najbolje da se radnja stavi u stanje mirovanja, odnosno da se prvo podnese zahtev za privremeni prekid obavljanja delatnosti." Ovo znači da privremeno prestaje poslovanje, ali preduzetnik zadržava PIB i aktivan tekući račun, dok poreske obaveze miruju.
Tokom perioda mirovanja, preduzetnik može uplaćivati novac na poslovni tekući račun i tako izmirivati obaveze prema dobavljačima. Ovo se smatra najjednostavnijim rešenjem za sve uključene strane.
Pravne implikacije neizmirenih dugova
Važno je napomenuti da dobavljači imaju pravo da pokrenu tužbu za naplatu potraživanja. Preduzetnik se, po definiciji, smatra poslovno sposobnim fizičkim licem koje obavlja delatnost na tržištu radi sticanja prihoda. Ovo znači da su dugovi preduzetničke delatnosti istovremeno i dugovi fizičkog lica, baš kao što je imovina preduzetničke delatnosti istovremeno i imovina fizičkog lica.
Ova činjenica naglašava važnost pažljivog planiranja i upravljanja finansijama u preduzetništvu. Preduzetnici moraju biti svesni da njihove poslovne odluke mogu imati direktan uticaj na njihovu ličnu finansijsku situaciju.
Zaključak
Preduzetništvo u Srbiji predstavlja značajan deo ekonomije, ali nosi sa sobom i brojne izazove. Finansijske teškoće su česta pojava, ali postoje različite strategije za njihovo prevazilaženje. Ključ uspešnog poslovanja leži u pažljivom planiranju, redovnom praćenju finansijskog stanja i pravovremenom reagovanju na potencijalne probleme. Preduzetnici moraju biti spremni da se prilagode promenljivim tržišnim uslovima i da traže kreativna rešenja za finansijske izazove sa kojima se suočavaju.