Industrija lekovitog bilja u Srbiji suočava se sa značajnim izazovima uprkos globalnom rastu tržišta. Stroga regulativa, nedostatak podrške i depopulacija ruralnih područja ometaju razvoj ovog sektora, dok svetsko tržište beleži konstantan rast.
Globalni trendovi u industriji lekovitog bilja
Svetsko tržište lekovitog bilja doživljava značajan procvat. Prema podacima sa sajta Fact.MR, globalna vrednost ovog tržišta u 2023. godini procenjena je na približno 328 milijardi dolara. Očekuje se da će do 2033. godine dostići čak 555 milijardi dolara, sa godišnjom stopom rasta od oko 5,4 procenta. Ovaj impresivan rast podstaknut je rastućom svešću o prednostima tradicionalne medicine i prirodnih proizvoda.
Potražnja za biljnim suplementima, čajevima i prirodnom kozmetikom konstantno raste. Sve više ljudi okreće se biljnim preparatima zbog percepcije o manjim neželjenim efektima u poređenju sa konvencionalnim farmaceutskim proizvodima. Ovaj trend reflektuje globalno pomeranje ka prirodnijim i holistički zdravijim životnim stilovima.
Izazovi srpske industrije lekovitog bilja
Međutim, situacija u Srbiji ne prati ove pozitivne globalne trendove. Uzgajivači i proizvođači lekovitog bilja suočavaju se sa sve većim preprekama. Propisi postaju sve stroži, a razumevanje za realnu situaciju na terenu često izostaje. Finansijska podrška je nedovoljna, što dodatno otežava poslovanje u ovoj grani.
Zoran Nikolić, vlasnik kompanije Herba, koja je prisutna na tržištu od 1991. godine, ističe da je najveći izazov proizvodnja zdravog i upotrebljivog proizvoda. On posebno naglašava problem sa Pravilnikom o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani, koji je stupio na snagu početkom 2023. godine.
"Ovaj pravilnik propisuje stroge granice za prisustvo pirolizidinskih alkaloida, jedinjenja koja potiču iz raznih vrsta korova. Na primer, dozvoljeno je prisustvo 400 miligrama ovih alkaloida po kilogramu, ali se često nađe i do 1500 miligrama," objašnjava Nikolić. On smatra da ovakva pravila nameće farmaceutska industrija, stvarajući nepotrebne prepreke proizvođačima lekovitog bilja.
Regulatorni izazovi i tržišne prepreke
Pravilnik o maksimalnim koncentracijama kontaminenata predstavlja značajnu prepreku za proizvođače. Iako je njegova primena odložena do kraja godine, inspekcije već uzimaju uzorke čajeva sa polica i pronalaze kontaminaciju. Ovo stvara neizvesnost i dodatni pritisak na proizvođače.
Situacija je dodatno komplikovana činjenicom da Srbija nije članica EU. Prema Nikoliću, zemlje EU imaju jaka udruženja koja mogu da utiču na fleksibilniju primenu propisa kada na tržištu nema druge robe osim one koja je kontaminirana. S druge strane, srpski proizvođači nemaju takvu mogućnost, što ih stavlja u nepovoljan položaj na međunarodnom tržištu.
Dodatni problem predstavljaju komplikovane procedure za dobijanje dozvola za sakupljanje i izvoz bilja. Ministarstvo zaštite životne sredine određuje godišnje kvote za sakupljanje određenih vrsta biljaka, ali često bez preciznog poznavanja stvarnih resursa. Ovo dovodi do situacija gde se neke biljne vrste ne nalaze na listi dozvoljenih za sakupljanje, iako postoji potražnja za njima.
Uticaj depopulacije na sakupljanje samoniklog bilja
Depopulacija ruralnih područja predstavlja još jedan ozbiljan izazov za industriju lekovitog bilja u Srbiji. Zoran Nikolić ističe da je njegova kompanija Herba pre desetak godina otkupljivala između 600 i 1000 tona samoniklog bilja godišnje, dok danas taj broj ne prelazi 200 tona.
"Jednostavno nema više ljudi koji bi radili ovaj posao. Naši trenutni dobavljači uglavnom imaju preko 70 ili 80 godina," objašnjava Nikolić. Ovaj trend nije karakterističan samo za Srbiju, već je prisutan na celom Balkanu, što dodatno otežava situaciju na regionalnom nivou.
Kao odgovor na ove izazove, mnoge kompanije, uključujući i Herbu, preusmeravaju svoje resurse. Na primer, Herba se okrenula semenskoj proizvodnji, nadajući se da će to biti perspektivnija grana u budućnosti.
Međunarodno tržište i pozicija Srbije
Uprkos izazovima na domaćem tržištu, globalna potražnja za lekovitim biljem ostaje snažna. Nemačka prednjači kao najveći uvoznik i izvoznik, praćena Francuskom kao najvećim potrošačem i Italijom. Postoji potencijal i na ruskom tržištu, iako ono nosi svoje specifičnosti i izazove.
Svetozar Petrović, vlasnik kompanije Fructus sa preko 50 godina iskustva u ovoj industriji, ističe da su proizvodni kapaciteti u Srbiji značajno opali u odnosu na period bivše Jugoslavije. On naglašava da strogi propisi i komplikovane procedure odbijaju ljude od ovog posla.
"Proizvodnja i sakupljanje samoniklog bilja opada, kao i proizvodnja lekovitog bilja generalno," kaže Petrović. On ističe problem sa strogim granicama za prisustvo insekticida, gde su proizvođači često nemoćni jer lokalne samouprave koriste ista jedinjenja za suzbijanje komaraca i krpelja, što neizbežno utiče na useve.
Budućnost industrije lekovitog bilja u Srbiji
Perspektiva industrije lekovitog bilja u Srbiji deluje neizvesno bez značajnih promena u regulativi i podršci. Petrović ističe da mladi nisu zainteresovani za ovaj posao zbog niskog finansijskog efekta i visokog rizika od odbijanja robe zbog strogih propisa.
"Propagira se zdrava ishrana i konzumacija lekovitog bilja, ali sa druge strane ne postoji konkretna podrška i stimulacija za ovu delatnost," objašnjava Petrović. On predlaže racionalizaciju zakonskih propisa i uvođenje stimulacija kako bi se povećao broj primarnih proizvođača i poboljšala konkurentnost srpskog lekovitog bilja i gotovih proizvoda na međunarodnom tržištu.
U zaključku, industrija lekovitog bilja u Srbiji suočava se sa značajnim izazovima koji zahtevaju sistemsko rešavanje. Uprkos globalnom rastu tržišta, domaći proizvođači bore se sa strogom regulativom, nedostatkom podrške i depopulacijom ruralnih područja. Bez adekvatnih mera podrške i prilagođavanja regulative, postoji rizik da Srbija propusti priliku da iskoristi svoj potencijal u ovoj rastućoj industriji.