Industrija peleta u Srbiji suočava se sa značajnim izazovima uprkos nedavnoj odluci vlade o zabrani uvoza. Proizvođači se bore sa konkurencijom iz susednih zemalja, nižim cenama i prepunim skladištima, što dovodi u pitanje održivost ovog sektora.
Uticaj zabrane uvoza na industriju peleta
Vlada Srbije je 10. oktobra donela odluku o produženju zabrane uvoza peleta za dodatna tri meseca. Ova mera, prvobitno uvedena u aprilu, izazvala je mešovite reakcije među domaćim proizvođačima. Iako je generalno ocenjena kao pozitivna, mnogi smatraju da je nedovoljna za dugoročno rešavanje problema u ovom sektoru.
Zoran Drakulić, vlasnik fabrike peleta Bio Energy Point i jedan od vodećih proizvođača u zemlji, ističe: "Najnovija odluka države je dobra, ali to su sve kratkoročne mere. Potrebno nam je dugoročno rešenje kako bismo zaista stabilizovali tržište."
Konkurentnost i izazovi domaćih proizvođača
Ključni problem sa kojim se suočava industrija peleta u Srbiji je niska konkurentnost u odnosu na proizvođače iz susednih zemalja. Drakulić objašnjava: "Ne možemo se takmičiti sa proizvođačima iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske koji imaju znatno jeftinije sirovine i plaćaju duplo manje za električnu energiju."
Ovaj disparitet u troškovima proizvodnje stvara ozbiljne poteškoće za srpske proizvođače. U Srbiji trenutno postoji oko 90 proizvođača peleta koji zapošljavaju približno 20.000 ljudi, što ovaj sektor čini značajnim za domaću ekonomiju.
Problem kvaliteta i cena na tržištu
Još jedan izazov s kojim se suočava industrija peleta je nedostatak standarda kvaliteta. Drakulić naglašava da ne postoji pravilnik o kvalitetu peleta, što otvara vrata za manipulacije na tržištu.
Cene peleta su trenutno 30-40% niže u odnosu na prošlu godinu, sa tonom najkvalitetnijeg peleta koja košta oko 180 evra plus PDV. Međutim, neki proizvođači, u nastojanju da "prežive", prodaju po cenama koje su ispod svake tržišne logike.
Uticaj na izvoz i regionalno tržište
Problemi na domaćem tržištu dodatno su zakomplikovani poteškoćama u izvozu. Drakulić navodi da je izvoz značajno opao, posebno na tržištu Severne Makedonije, koje je ranije bilo važno za srpske proizvođače.
"Severna Makedonija je preplavljena švercovanim peletom iz Turske, koji potiče iz Belorusije i Rusije. Takođe, ima i peleta iz BiH i Crne Gore, pa ovo tržište, koje je za nas bilo zaista veliko, praktično više ne postoji", objašnjava Drakulić.
Potreba za dugoročnim merama
Jelena Malešević, vlasnica preduzeća Premium Top Pelet, smatra da je odluka o zabrani uvoza zakasnela i da je neophodno produžiti je na najmanje godinu dana kako bi se spasili domaći proizvođači.
"Ova odluka trenutno ima neki efekat, međutim, da proizvođači srpskog peleta i uopšte drvno-prerađivačka industrija ne bi zatvarala svoje firme, neophodno je da dođe do produžetka mere. U suprotnom, postoji realan rizik da ostanemo bez peletara u našoj zemlji", upozorava Malešević.
Istorijski kontekst i lekcije iz prošlosti
Malešević se prisjeća sličnih izazova iz prošlosti, posebno tokom 2017. i 2018. godine, kada je Srbija uvezla ogromne količine peleta iz Ukrajine. Taj uvoz je doveo do toga da su mnogi domaći proizvođači bili primorani da napuste ovu delatnost.
"Bili smo veliki izvoznici i prerađivači, ali u to vreme se dešavalo da nekoliko trgovaca sakupe novac, odu u Ukrajinu po pelet, i prodaju ga ovde po znatno nižoj ceni. Prema podacima sa carine, tada je u Srbiju uvezeno oko 60.000-70.000 tona peleta. Kvalitet je bio katastrofalan, ali dok su kupci to shvatili, svi smo već izgubili po jednu-dve sezone", ističe Malešević.
Problem manipulacije cenama i nefer konkurencije
Trenutno, jedan od najvećih izazova za industriju peleta je manipulacija cenama od strane preprodavaca. Ovo se obično dešava kada peletare imaju stagnaciju u januaru i februaru, nakon što je većina peleta već prodata i tržište zadovoljeno.
"Trgovci tada počinju da mešetare, a proizvođač ne može ništa da zaradi jer oni nabavljaju jeftinije iz Crne Gore, BiH i Hrvatske, zemalja koje imaju jeftiniju i struju i sirovine. Zbog toga naši prerađivači nemaju nikakvu računicu u proizvodnji", objašnjava Malešević.
Zaključak i buduće perspektive za industriju peleta
Budućnost industrije peleta u Srbiji zavisi od dugoročnih mera i strateških odluka. Proizvođači apeluju na državu da produži zabranu uvoza i implementira dodatne mere podrške kako bi se održala konkurentnost domaće proizvodnje.
Bez obzira na trenutne izazove, industrija peleta ostaje važan deo srpske ekonomije, sa potencijalom za rast i razvoj. Ključ uspeha leži u balansiranju potreba domaćih proizvođača sa zahtevima tržišta i održavanju kvaliteta proizvoda.