Predstojeća berba maline u Srbiji suočava se sa značajnim izazovima, uključujući neprodate zalihe i neizmirene dugove. Ova situacija naglašava potrebu za hitnim ekonomskim rešenjima i podrškom proizvođačima.
Ekonomski izazovi za proizvođače maline
Približava se period berbe maline u Srbiji, a situacija za proizvođače je daleko od idealne. Male hladnjače se suočavaju sa ozbiljnim problemima, uključujući neprodate zalihe iz prethodne sezone i neizmirene dugove prema proizvođačima. Ovi izazovi su doveli do intenzivnih pregovora sa državnim institucijama u potrazi za rešenjem.
Udruženje "Naša malina iz Arilja" aktivno učestvuje u pregovorima sa MPŠ i Poštanskom štedionicom, tražeći povoljne uslove za subvencionisane kredite. Ovi krediti bi omogućili hladnjačama da izmire dugovanja prema proizvođačima iz prethodne sezone, stvarajući tako stabilniju osnovu za predstojeću berbu.
Uticaj tržišnih promena na industriju maline
Božo Joković iz Zemljoradničke zadruge "Agro-eko voće" ističe da mali hladnjačari mogu nadoknaditi gubitke kroz sopstvenu proizvodnju u narednom periodu. Međutim, ovo rešenje zahteva vreme i strpljenje, što mnogi proizvođači možda nemaju na raspolaganju.
Problem sa rodom maline iz 2022. godine nastao je zbog previsoke cene koju su diktirali izvoznici, vođeni izuzetnom zaradom iz 2021. godine tokom pandemije COVID-19. U tom periodu, malina je bila izuzetno tražena i skupa roba na globalnom tržištu. Međutim, situacija se dramatično promenila u 2022. godini.
Aleksandar Bogunović iz PKS ukazuje na značajan problem sa zalihama. Približno 40.000 tona maline trenutno je u skladištima, što će imati značajan uticaj na pregovore o ceni za predstojeću berbu. Ova situacija dodatno komplikuje već složenu ekonomsku sliku za proizvođače.
Konkurencija i izvozni potencijal srpske maline
Pad izvoza srpske maline ukazuje na problem konkurentnosti cene u odnosu na druge proizvođače. Pored tradicionalnih konkurenata poput Poljske i Ukrajine, pojavljuju se novi igrači na tržištu, uključujući Maroko i Egipat. Ova povećana konkurencija stvara dodatni pritisak na srpske proizvođače da ostanu konkurentni na globalnom tržištu.
Uprkos ovim izazovima, postoje i pozitivni pomaci. Ministarka poljoprivrede je nedavno potpisala protokol za izvoz meda i hrane za kućne ljubimce u Kini, a takođe je ispregovaran protokol za izvoz jabuke. Ovi koraci otvaraju mogućnost za povećan izvoz srpskog voća, uključujući i malinu, na ogromno kinesko tržište.
Ekonomski značaj proizvodnje maline u Srbiji
Proizvodnja maline u Srbiji ima ogroman ekonomski značaj. Procenjuje se da oko 500.000 ljudi direktno ili indirektno živi od ove industrije. Zbog toga, proizvođači zahtevaju da malina dobije status nacionalnog proizvoda, s obzirom na njen značajan doprinos BDP-u u sektoru poljoprivrede.
Ovaj zahtev naglašava potrebu za strateškim pristupom razvoju industrije maline u Srbiji. To bi moglo uključivati veća ulaganja u istraživanje i razvoj novih sorti, unapređenje tehnologije proizvodnje i prerade, kao i stvaranje povoljnijeg poslovnog okruženja za male proizvođače i hladnjače.
U zaključku, industrija maline u Srbiji suočava se sa značajnim izazovima, ali i potencijalnim mogućnostima. Rešavanje problema sa zalihama i dugovima, uz istovremeno otvaranje novih tržišta, ključno je za budući uspeh ove važne grane srpske poljoprivrede. Subvencionisani krediti i malina kao nacionalni proizvod mogli bi biti ključni faktori u revitalizaciji ove industrije.