Italijanska vlada razmatra nove mere za povećanje prihoda, uključujući povećanje poreza za kompanije koje ostvaruju vanredne profite. Ova inicijativa dolazi u trenutku kada se zemlja suočava sa izazovom smanjenja budžetskog deficita i ispunjavanja fiskalnih ciljeva EU.
Povećanje poreza za kompanije sa vanrednim profitima
Povećanje poreza za kompanije koje ostvaruju izuzetne profite postalo je ključna tema u italijanskoj ekonomskoj politici. Đankarlo Đorđeti, ministar finansija Italije, nedavno je nagovestio da će predstojeći budžet zahtevati značajne žrtve od svih sektora. Ova izjava ukazuje na potencijalno širok spektar mera koje bi mogle uticati na različite industrije.
Đorđeti je posebno istakao kompanije iz odbrambenog sektora kao moguće mete novih poreskih politika. On je primetio da ove kompanije ostvaruju izuzetne profite usled rastućih globalnih tenzija i sukoba, poput rata u Ukrajini. "Paradoksalno je da u današnje vreme, sa svim ovim ratovima, kompanije koje proizvode oružje ostvaruju izuzetno visoke profite," izjavio je ministar.
Reakcije tržišta i izazovi implementacije
Tržište je brzo reagovalo na ove najave. Akcije Leonardo-a, vodeće italijanske državne odbrambene kompanije, zabeležile su pad od približno 2,5% nakon Đorđetijevih komentara. Takođe, primećen je blagi pad vrednosti akcija bankarskog sektora, što ukazuje na širu zabrinutost investitora u vezi sa potencijalnim promenama poreske politike.
Implementacija novih poreskih mera mogla bi se suočiti sa značajnim izazovima. Prošlogodišnji pokušaj uvođenja poreza na vanredne profite banaka nije uspeo, što ukazuje na kompleksnost ovakvog poduhvata. Stoga, vlada mora pažljivo razmotriti strategiju kako bi izbegla slične prepreke u budućnosti.
Budžetski deficit i pritisak EU
Italija se nalazi pod intenzivnim pritiskom da smanji svoj budžetski deficit, koji je trenutno projektovan na oko 3,8% BDP-a. Cilj je dostići nivo od 3%, što je u skladu sa zahtevima EU. Ovo predstavlja značajan izazov za italijansku vladu, koja istovremeno nastoji da ispuni predizborna obećanja o povećanju kupovne moći ugroženih domaćinstava.
Premijerka Đorđa Meloni ostaje odlučna u nameri da implementira mere poput božićnog bonusa od 100 evra za porodice sa niskim primanjima. Uprkos ovim socijalnim merama, vlada tvrdi da je i dalje na putu da dostigne rast BDP-a od približno 3% do 2026. godine.
Strukturne reforme i očekivanja EU
Analitičari upozoravaju da bi parcijalna rešenja za povećanje prihoda mogla naići na negativan prijem u Briselu. Evropska unija očekuje od Italije da sprovede dugoročne strukturne promene u svojim poreskim i potrošačkim politikama, umesto da se oslanja na kratkoročne mere.
Ove strukturne reforme bi trebalo da obuhvate sveobuhvatnu reviziju poreskog sistema, unapređenje efikasnosti javne administracije i mere za podsticanje ekonomskog rasta i konkurentnosti. Ovakav pristup bi mogao dovesti do održivijeg smanjenja budžetskog deficita i poboljšanja ekonomskih performansi Italije u dugom roku.
Zaključak i budući izazovi
Italija se nalazi na prekretnici u svojoj ekonomskoj politici. Balansiranje između potrebe za smanjenjem budžetskog deficita i održavanja socijalnih programa predstavlja značajan izazov. Uspeh predloženih mera, uključujući povećanje poreza za kompanije sa vanrednim profitima, biće ključan za postizanje fiskalnih ciljeva i zadovoljavanje očekivanja EU.