Nedavno sprovedeno regionalno istraživanje tržišta rada u Srbiji i okolnim zemljama donosi važne uvide u prioritete kandidata pri izboru poslodavca. Zarada se ističe kao dominantan faktor, dok se međuljudski odnosi i mogućnosti napredovanja takođe visoko kotiraju na listi prioriteta.
Ključni faktori pri izboru poslodavca
Prema rezultatima opsežnog istraživanja sprovedenog u okviru Regionalnog sajma poslova 2023. godine, koje je obuhvatilo 4.679 ispitanika iz pet zemalja regiona (Srbija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Severna Makedonija i Slovenija), gotovo 70% učesnika iz Srbije ističe zaradu kao primarni faktor pri odabiru poslodavca. Ovaj podatak ukazuje na značaj finansijske stabilnosti u procesu donošenja odluka o zaposlenju.
Međutim, istraživanje je takođe otkrilo da kandidati ne zanemaruju druge aspekte radnog okruženja. Međuljudski odnosi i radno vreme zauzimaju visoke pozicije na listi prioriteta, što sugeriše da zaposleni traže balans između finansijske sigurnosti i kvaliteta radnog života. Interesantno je primetiti da je u odnosu na prethodnu godinu, važnost dobrih odnosa sa kolegama porasla, ukazujući na rastući trend vrednovanja pozitivne radne atmosfere.
Mogućnosti učenja i napredovanja
Istraživanje je pokazalo da je mogućnost učenja i napredovanja značajan faktor za mnoge kandidate. Približno 33% anketiranih u Srbiji stavlja ovaj aspekt u prvi plan, što je blago smanjenje od 2% u odnosu na prethodnu godinu. Kada se uporede odgovori iz Srbije sa regionalnim prosekom, primećuje se da je ovaj faktor nešto važniji kandidatima u Srbiji (38%) u odnosu na region (33%).
Ovaj trend sugeriše da srpski radnici imaju snažnu želju za profesionalnim razvojem i napredovanjem u karijeri. Poslodavci koji žele da privuku i zadrže talente trebalo bi da obrate pažnju na ovaj aspekt i razviju programe koji podržavaju kontinuirano učenje i napredovanje zaposlenih.
Očekivanja u pogledu zarade
Kada je reč o očekivanoj zaradi, istraživanje je otkrilo zanimljive trendove. Najveći broj ispitanika u Srbiji, više od trećine, izjasnio se da bi mesečna neto plata za njihovo radno mesto trebalo da iznosi između 731 i 1.060 evra. Ovaj podatak pruža važan uvid u očekivanja radne snage i može poslužiti kao smernica za poslodavce pri formiranju platnih politika.
Zanimljivo je primetiti da postoje značajne razlike u očekivanjima između polova. Muškarci u proseku priželjkuju zaradu veću od 1.100 evra, dok žene očekuju oko 930 evra. Ova diskrepanca otvara pitanja o rodnoj nejednakosti na tržištu rada i potrebi za daljim istraživanjem uzroka ovih razlika.
Regionalne razlike u očekivanjima
Istraživanje je takođe otkrilo značajne regionalne razlike u očekivanjima kandidata. Beograd sa okolinom prednjači kao region sa najvišim očekivanjima, gde čak 8% kandidata priželjkuje zaradu veću od 2.000 evra. Sledi ga Vojvodina sa 4% ispitanika koji dele isto mišljenje.
S druge strane, Zapadna Srbija se ističe kao region sa najskromnijim očekivanjima. Samo 2% ispitanika iz ovog regiona očekuje zaradu iznad 2.000 evra, dok većina (36%) smatra da je zarada između 731 i 1.060 evra najpoželjnija. Ove regionalne razlike mogu biti posledica različitih ekonomskih uslova, troškova života i strukture industrije u različitim delovima zemlje.
Poređenje sa zemljama regiona
U poređenju sa drugim zemljama regiona, Srbija se nalazi negde u sredini po pitanju očekivane zarade. Slovenci imaju najviša očekivanja sa prosečnom željenom zaradom od oko 1.700 evra, dok kandidati iz Severne Makedonije imaju najniža očekivanja sa prosečnom željenom zaradom od približno 802 evra.
Hrvatski kandidati su najbliži slovenačkim po očekivanjima, sa željenom zaradom od oko 1.330 evra mesečno. Bosna i Hercegovina pokazuje nešto niža očekivanja, dok kandidati iz Srbije u proseku žele zaradu od 1.000 evra. Ove razlike u očekivanjima mogu se pripisati različitim ekonomskim uslovima i standardima života u zemljama regiona.
Preferirani tip poslodavca
Istraživanje je takođe ispitalo preferencije kandidata u pogledu tipa poslodavca. U Srbiji, više od trećine ispitanika (34%) izrazilo je želju da radi za kompaniju u stranom privatnom vlasništvu. Ovaj trend može ukazivati na percepciju da strane kompanije nude bolje uslove rada i mogućnosti za napredovanje.
Interesantno je da je preduzetništvo visoko rangirano, sa četvrtinom anketiranih koji bi radije radili za svoju ličnu kompaniju. Ovaj podatak sugeriše rastući preduzetnički duh među srpskom radnom snagom i potencijalnu potrebu za podrškom start-ap inicijativama i malim preduzećima.
Značaj kontinuiranog praćenja tržišta rada
Petnaesti po redu Regionalni online sajam poslova, koji se održava od 15. do 22. oktobra, predstavlja važnu platformu za prikupljanje svežih podataka o tržištu rada. Ovi podaci su od neprocenjivog značaja za razumevanje potreba kandidata, njihovih želja i očekivanja od poslodavaca.
Kontinuirano praćenje trendova na tržištu rada omogućava poslodavcima da prilagode svoje strategije zapošljavanja i zadržavanja talenata. Istovremeno, ovi podaci mogu biti korisni kreatorima politika u oblasti zapošljavanja i obrazovanja, pomažući im da razviju mere koje će bolje odgovoriti na potrebe tržišta rada.
U zaključku, ovo istraživanje tržišta rada pruža vredne uvide u prioritete i očekivanja kandidata u Srbiji i regionu. Zarada ostaje ključni faktor, ali značaj međuljudskih odnosa, mogućnosti za učenje i napredovanje, kao i preferencije prema određenim tipovima poslodavaca, ukazuju na kompleksnost faktora koji utiču na odluke o zaposlenju. Poslodavci koji žele da privuku i zadrže kvalitetne kadrove moraju uzeti u obzir sve ove aspekte pri kreiranju svojih politika zapošljavanja i razvoja zaposlenih.