Nedavno sprovedeno istraživanje o štednim navikama građana Srbije za 2024. godinu donosi značajne uvide u finansijsko ponašanje i stavove stanovništva. Štednja ostaje ključna tema, sa primetnim porastom prosečne mesečne ušteđevine, ali i zabrinjavajućim trendovima u finansijskoj percepciji i znanju.
Porast prosečne mesečne ušteđevine u 2024. godini
Prema godišnjem istraživanju Erste grupe, prosečna mesečna ušteđevina u Srbiji za 2024. godinu dostigla je iznos od približno 6.579 dinara. Ovo predstavlja porast od otprilike 498 dinara u poređenju sa prethodnom godinom, što ukazuje na pozitivan trend u štednim navikama građana. Međutim, važno je napomenuti da uprkos ovom povećanju, značajan deo stanovništva i dalje se suočava sa izazovima u formiranju stabilnih štednih navika.
Interesantno je primetiti da, slično kao i prethodne godine, gotovo trećina ispitanika, tačnije oko 33%, preferira da novac namenjen štednji drži na tekućem računu preko kojeg prima platu. Ova praksa, iako široko rasprostranjena, nije uvek najoptimalniji način štednje, s obzirom na potencijalno niže kamatne stope u poređenju sa drugim vidovima štednje.
Druge popularne metode štednje uključuju:
- Životno osiguranje, koje bira približno 13% ispitanika
- Štednju po viđenju, koju koristi oko 9% anketiranih
- Oročenu štednju, za koju se opredeljuje otprilike 6% učesnika u istraživanju
Zanimljivi trendovi u čuvanju novca
Ansgar Loner (Ansgar Löhner), generalni direktor agencije IMAS International, istakao je nekoliko intrigantnih nalaza istraživanja:
Čak 39% ispitanika izjavljuje da novac čuva kod kuće ili u sefu, što ukazuje na potencijalno nepoverenje u bankarski sistem ili nedovoljno poznavanje prednosti formalnih vidova štednje. Ovaj trend zaslužuje posebnu pažnju, jer držanje značajnih suma novca van bankarskog sistema može nositi brojne rizike, uključujući gubitak ili krađu.
Motivacija za štednju takođe pruža zanimljive uvide:
- 53% anketiranih štedi iz predostrožnosti, za "crne dane"
- 44% vidi štednju kao finansijsku rezervu za porodicu
- 34% štedi za planiranje odmora
- 18% ostavlja novac za starost
Ovi podaci ukazuju na raznoliku prirodu motivacija za štednju među građanima Srbije, sa naglaskom na dugoročnu sigurnost i planiranje budućnosti.
Finansijska pismenost i izvori informacija
Istraživanje je otkrilo zabrinjavajuće nizak nivo finansijske pismenosti među stanovništvom Srbije. Približno četvrtina ispitanika ocenjuje svoje znanje o finansijskim temama i bankarskim proizvodima kao loše. Ovaj podatak nije iznenađujući kada se uzme u obzir glavni izvori informacija koje građani koriste za finansijsko obrazovanje:
- Mediji (TV, radio, novine i internet) - 76% ispitanika
- Banke i štedionice - 72% ispitanika
- Roditelji i članovi porodice - 68% ispitanika
Zanimljivo je da ispitanici smatraju obrazovne institucije, poput fakulteta (56%) i škola (37%), najmanje odgovornim za finansijsko opismenjavanje. Ovo ukazuje na potrebu za integracijom finansijskog obrazovanja u formalni obrazovni sistem, kako bi se unapredilo razumevanje finansijskih koncepata od ranog uzrasta.
Zabrinjavajući trendovi u finansijskoj percepciji
Rezultati istraživanja za 2024. godinu otkrivaju nekoliko zabrinjavajućih trendova u finansijskoj percepciji građana:
- Gotovo polovina ispitanika smatra da se njihova finansijska situacija pogoršala u protekle dve do tri godine
- Samo 5% veruje da je došlo do poboljšanja u odnosu na prethodnu godinu
- Trećina građana izjavljuje da uopšte ne štedi
Uprkos ovim negativnim trendovima, ohrabrujuće je da 68% ispitanika i dalje smatra štednju ključnom. Međutim, 78% želi da može da uštedi više, što predstavlja porast nezadovoljstva za 8% u odnosu na prethodnu godinu.
Stanje štednje u bankarskom sektoru
Nino Stameski, direktor Regionalnog centra Novi Sad u Erste Banci Srbija, pružio je uvid u trenutno stanje štednje u bankarskom sektoru:
- Klijenti Erste banke imaju skoro 5 milijardi dinara i oko 255 miliona evra u deviznoj štednji
- Ukupno povećanje štednje stanovništva na nivou sektora iznosi približno jednu milijardu evra od početka godine
Prema podacima NBS, u septembru 2024. godine:
- Ukupna dinarska štednja iznosila je otprilike 170 milijardi dinara
- Devizna štednja premašila je 14 milijardi evra
Stameski je istakao da je dinarska štednja porasla za oko 18,2 milijarde dinara od početka godine, što predstavlja rast od 17%. Istovremeno, prosečna ponderisana kamatna stopa na nove depozite opala je za 0,88% u odnosu na prethodnu godinu i u avgustu je iznosila 4,23%.
Kada je reč o deviznoj štednji, zabeležen je rast od približno 5% u odnosu na prethodnu godinu, što iznosi oko 230 miliona evra. Prosečna ponderisana kamatna stopa za nove devizne depozite opala je za 0,82% i iznosila je 2,82%.
Investicioni fondovi i održiva ulaganja
Istraživanje je otkrilo ograničeno znanje građana Srbije o investicionim fondovima. Čak 45% ispitanika izjavljuje da ne razume osnovne koncepte vezane za ove finansijske instrumente. Međutim, ohrabrujuće je da je broj građana koji su čuli za održive investicione proizvode porastao sa 35% na 41% u odnosu na prethodnu godinu.
Uprkos ovom pozitivnom trendu, 73% ispitanika i dalje ne može da zamisli ulaganje u održive akcije, hartije od vrednosti, obveznice ili fondove. Ovo ukazuje na potrebu za dodatnom edukacijom o prednostima i mogućnostima održivih investicija.
Inicijative za finansijsko opismenjavanje
Tatjana Manojlović, direktorka Sektora za ritejl klijente u Erste Banci Srbija, naglasila je važnost kontinuiranih napora u finansijskom opismenjavanju građana:
"Godinama unazad kroz različite aktivnosti, projekte i inicijative, radimo zajedno na finansijskom opismenjavanju građana. Želimo da im pomognemo da bolje razumeju finansijske proizvode, kao i kako mogu da ih upotrebe na najbolji način i donesu odgovorne finansijske odluke."
Ove inicijative imaju za cilj stvaranje boljeg društva u kojem će građani više primenjivati stečena znanja o štednji i drugim finansijskim temama, doprinoseći tako ukupnom ekonomskom blagostanju zemlje.
U zaključku, istraživanje o štednim navikama u Srbiji za 2024. godinu otkriva kompleksnu sliku finansijskog ponašanja i stavova građana. Dok postoje pozitivni trendovi poput porasta prosečne mesečne ušteđevine, zabrinjavajući aspekti poput niskog nivoa finansijske pismenosti i negativne percepcije lične finansijske situacije ukazuju na potrebu za kontinuiranim naporima u oblasti finansijskog obrazovanja i podrške građanima u donošenju informisanih finansijskih odluka.