Republički zavod za statistiku Srbije nedavno je objavio rezultate opsežnog istraživanja o radnim veštinama, otkrivajući fascinantne uvide u prirodu rada u zemlji. Ovo istraživanje, sprovedeno tokom 2022. godine, baca svetlo na ključne aspekte radnog okruženja, uključujući komunikaciju, autonomiju i standardizaciju zadataka.
Komunikacija kao ključna radna veština
Prema nalazima istraživanja, komunikacija sa kolegama iz iste organizacije pokazala se kao najčešće korišćena veština u radnom okruženju. Ovo naglašava kritičnu ulogu međuljudskih odnosa i timskog rada u savremenom poslovnom svetu. Zanimljivo je da je ova veština bila dominantna u svim sektorima, ali posebno izražena u uslužnim delatnostima.
Istraživanje je obuhvatilo širok spektar veština, uključujući upotrebu digitalnih uređaja, čitanje tehničke dokumentacije, rad sa složenim proračunima, obavljanje fizički zahtevnih poslova, precizne manuelne zadatke, komunikaciju sa eksternim stranama, kao i obuku i podučavanje drugih. Ova sveobuhvatna analiza pruža detaljan uvid u kompleksnost modernog radnog okruženja.
Autonomija na radnom mestu: Trend rasta sa godinama
Jedan od intrigantnih nalaza istraživanja je da stepen autonomije na poslu raste proporcionalno sa godinama starosti zaposlenih. Stariji radnici češće izveštavaju o većoj slobodi u određivanju redosleda i sadržaja svojih radnih zadataka u poređenju sa mlađim kolegama. Ovo može ukazivati na veće poverenje koje se ukazuje iskusnijim zaposlenima ili na njihovu sposobnost da efikasnije upravljaju svojim radnim obavezama.
Međutim, primećene su značajne razlike u stepenu autonomije u zavisnosti od statusa zaposlenja. Samozaposleni pojedinci, bilo da imaju privatnu praksu ili vode sopstveni biznis, uživaju znatno veću slobodu u organizaciji svog rada. Približno polovina ovih profesionalaca ima potpunu kontrolu nad sadržajem i redosledom svojih zadataka, što je u oštrom kontrastu sa zaposlenima u tradicionalnim radnim odnosima.
Standardizacija i ponavljanje radnih zadataka
Istraživanje je takođe bacilo svetlo na stepen standardizacije i repetitivnosti radnih zadataka. Većina ispitanika je prijavila umeren do visok nivo ponavljanja istih zadataka, sa samo 5% ispitanika koji su naveli da nemaju nikakvo ponavljanje u svom radu. Ovo sugeriše da je rutina još uvek značajan aspekt mnogih poslova u Srbiji.
Zanimljivo je da se najviši stepen ponavljanja zadataka primećuje među rukovaocima mašina, monterima, vozačima, kao i u uslužnim i trgovačkim zanimanjima. Nasuprot tome, stručnjaci i umetnici prijavljuju najniži nivo repetitivnosti, što ukazuje na kreativnu i dinamičnu prirodu njihovog rada.
Kada je reč o standardizaciji, oko 15% ispitanika navodi da je većina njihovih poslova precizno opisana strogim procedurama. S druge strane, skoro četvrtina zaposlenih tvrdi da nema poslova koji su opisani strogim procedurama, što ukazuje na značajnu varijaciju u stepenu formalizacije radnih procesa širom različitih industrija i pozicija.
Sektorske razlike u korišćenju veština
Istraživanje je otkrilo zanimljive razlike među sektorima u pogledu korišćenja različitih veština. Zaposleni u uslužnom sektoru pokazuju najširu primenu analiziranih veština, dok zaposleni u poljoprivredi najmanje koriste ove veštine. Ovo može ukazivati na različite zahteve i prirodu posla u ovim sektorima.
Posebno je zanimljivo da su stručnjaci i umetnici prijavili najviši nivo korišćenja veštine čitanja tehničke dokumentacije i uputstava, odmah praćeni inženjerima i tehničarima. Ovo naglašava važnost kontinuiranog obrazovanja i specijalizacije u ovim profesijama.
Kada je reč o fizički zahtevnim poslovima, istraživanje je pokazalo da se njima najviše bave zaposleni srednjeg obrazovanja, starosti između 30 i 59 godina. Ovo može ukazivati na potrebu za boljom zaštitom na radu i ergonomskim rešenjima za ovu demografsku grupu.
Zaključak i buduće perspektive
Ovo sveobuhvatno istraživanje o radnim veštinama pruža dragocene uvide u prirodu rada u Srbiji. Ono naglašava važnost komunikacije, fleksibilnosti i kontinuiranog učenja u savremenom radnom okruženju. Rezultati mogu poslužiti kao osnova za kreiranje politika koje će unaprediti radne uslove i produktivnost širom različitih sektora.
Kako se Republički zavod za statistiku priprema za objavljivanje nove Ankete o radnoj snazi za 2023. godinu, očekuje se da će ovi nalazi doprineti boljem razumevanju trendova na tržištu rada i pomoći u oblikovanju budućih strategija zapošljavanja i razvoja veština u Srbiji.