U Srbiji je pokrenuta značajna istraga protiv vodećih trgovinskih lanaca, što predstavlja prekretnicu u borbi protiv korupcije i nelojalne konkurencije na tržištu. Ova akcija otvara nova pitanja o transparentnosti poslovanja i zaštiti prava potrošača.
Tužilaštvo pokreće istragu protiv trgovinskih lanaca
Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu otvorilo je predmet protiv četiri domaća trgovinska lanca. Ovi lanci su već pod lupom KZK zbog sumnje da su sklopili restriktivni sporazum, što bi moglo imati ozbiljne posledice po tržišnu konkurenciju i cene proizvoda za potrošače.
Istraga obuhvata kompanije Delhaize, Mercator-S, Univerexport i DIS, koje su među najznačajnijim igračima na srpskom maloprodajnom tržištu. Tužilaštvo je zatražilo od Sektora tržišne inspekcije Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine detaljne informacije o poslovanju ovih kompanija u periodu od 2016. do 2024. godine, sa posebnim fokusom na formiranje maloprodajnih cena i potencijalno sprečavanje konkurencije.
Reakcije stručnjaka za zaštitu potrošača
Stručnjaci iz oblasti zaštite potrošača izrazili su mešovite reakcije na ovu vest. Nenad Bumbić, direktor udruženja "Zaštita potrošača" iz Beograda, izrazio je nadu da ovo predstavlja ozbiljan korak ka unapređenju konkurencije na tržištu, a ne samo marketinški potez.
"Nedostatak konkurencije je ključni problem na našem tržištu," ističe Bumbić. "Dok se ne poveća broj trgovinskih lanaca i prodavaca različitih vrsta robe, nećemo imati pravo takmičenje, što dovodi do pitanja zašto su cene niže u zemljama poput Nemačke ili Mađarske."
Bumbić takođe naglašava problem visine kazni za narušavanje konkurencije, smatrajući da su trenutne kazne nedovoljno visoke da bi odvratile kompanije od nelegalnih praksi. Prema njegovom mišljenju, kompanijama se često više isplati da krše zakon nego da ga poštuju.
Analiza tržišta i potencijalne posledice
Dejan Gavrilović iz udruženja Efektiva izrazio je oprezni optimizam povodom ove istrage, navodeći da po prvi put deluje da država ozbiljno pristupa problemima u maloprodajnom sektoru. On ističe da je KZK sprovela temeljnu analizu i pokrenula postupak, ali izražava zabrinutost da to možda nije dovoljno da zabrine trgovinske lance.
Gavrilović navodi primer koji ilustruje potencijalni problem: "Samo nekoliko dana nakon akcije Komisije, cene nekih proizvoda, uključujući i dugotrajno mleko istog proizvođača, bile su identične u prodavnicama ovih lanaca." Ovo ukazuje na mogućnost postojanja dogovora među trgovcima, iako će to biti teško dokazati.
Zakonske odredbe i potencijalne kazne
Prema važećim propisima, Komisija za zaštitu konkurencije ima ovlašćenje da odredi kaznu do 10% godišnjeg prihoda kompanije za sklapanje nedozvoljenih restriktivnih sporazuma. Ovo predstavlja značajan finansijski rizik za kompanije koje se bave ovakvim praksama.
Dodatno, krivično delo Zaključenje restriktivnog sporazuma nosi kaznu zatvora od šest meseci do pet godina, uz novčanu kaznu. Ovo pokazuje ozbiljnost sa kojom zakon tretira ovakve prekršaje i potencijalne posledice za odgovorna lica u kompanijama.
Uticaj na tržište i potrošače
KZK je u svojoj analizi utvrdila da je bruto marža trgovinskih lanaca porasla sa približno 35 milijardi dinara u 2016. godini na gotovo 87,4 milijarde dinara u 2023. godini. Ovaj značajan rast marže otvara pitanja o fer formiranju cena i potencijalnom opterećenju potrošača.
Stručnjaci se slažu da je ključno pitanje kako povećati konkurenciju na tržištu. Bez pravog takmičenja među trgovcima, potrošači će i dalje biti suočeni sa višim cenama i ograničenim izborom. Potrebno je razmotriti mere koje bi podstakle ulazak novih igrača na tržište i stvaranje zdravijeg konkurentskog okruženja.
U zaključku, ova istraga predstavlja značajan korak u borbi protiv korupcije i nelojalnih praksi u trgovinskom sektoru Srbije. Njen ishod mogao bi imati dalekosežne posledice na tržišnu konkurenciju, cene proizvoda i, u krajnjoj liniji, na standard života potrošača u zemlji.