Nedavno istraživanje otkriva da je kraća radna sedmica na Islandu dovela do izuzetnog ekonomskog uspeha, nadmašujući većinu evropskih zemalja. Ovaj inovativni pristup radu rezultirao je poboljšanom produktivnošću i blagostanjem zaposlenih, istovremeno podstičući značajan ekonomski rast.
Revolucija u radnom vremenu na Islandu
U periodu između 2020. i 2022. godine, Island je doživeo značajnu transformaciju u svojoj radnoj kulturi. Približno 51 odsto radne snage prihvatilo je ponudu za skraćeno radno vreme, uključujući opciju četvorodnevne radne nedelje. Ovo otkriće proizašlo je iz opsežnog istraživanja koje su sprovela dva ugledna think tanka, AI iz Ujedinjenog Kraljevstva i Alda.
Eksperti veruju da je trenutni procenat radnika koji koriste ovu pogodnost verovatno još veći, što ukazuje na rastući trend prihvatanja fleksibilnijeg radnog rasporeda. Ova promena nije samo uticala na zadovoljstvo zaposlenih, već je imala i značajan uticaj na celokupnu ekonomiju zemlje.
Ekonomski procvat uprkos kraćem radnom vremenu
Uprkos skepticizmu koji često prati ideje o skraćenom radnom vremenu, Island je zabeležio izvanredne ekonomske rezultate. Prošle godine, islandska ekonomija je ostvarila rast od približno 5 odsto, što je stavlja na drugo mesto među razvijenim evropskim ekonomijama, odmah iza Malte. Ovaj impresivni rast značajno premašuje prosečnu stopu rasta Islanda od oko 2 odsto u deceniji između 2006. i 2015. godine.
Pored toga, stopa nezaposlenosti na Islandu je među najnižima u Evropi, dodatno potvrđujući uspeh ovog inovativnog pristupa organizaciji rada. Ovi podaci sugerišu da kraće radno vreme ne samo da nije negativno uticalo na ekonomiju, već je možda čak i doprinelo njenom rastu.
Eksperimenti koji su promenili radnu kulturu
Koreni ove revolucije u radnom vremenu sežu do perioda između 2015. i 2019. godine, kada su sprovedena dva ključna eksperimenta. Tokom ovih pilot projekata, zaposleni u javnom sektoru radili su između 35 i 36 sati nedeljno, što je značajno smanjenje u odnosu na prethodnih 40 sati, bez ikakvih umanjenja plata.
Ovi eksperimenti su obuhvatili impresivnih 2.500 radnika, što je činilo više od 1 odsto radno aktivnog stanovništva Islanda u tom periodu. Glavni cilj ovih eksperimenata bio je održavanje ili povećanje produktivnosti uz istovremeno poboljšanje ravnoteže između poslovnog i privatnog života.
Poboljšanje produktivnosti i blagostanja
Rezultati eksperimenata bili su više nego ohrabrujući. U većini radnih okruženja, produktivnost je ostala na istom nivou ili se čak povećala. Međutim, najznačajniji napredak zabeležen je u domenu blagostanja radnika. Istraživanje je pokazalo značajno poboljšanje u nizu faktora, uključujući:
- Smanjenje percipiranog stresa
- Manji stepen profesionalnog sagorevanja
- Poboljšano opšte zdravstveno stanje
- Bolja ravnoteža između posla i privatnog života
Ovi pozitivni rezultati su podstakli islandske sindikate da kroz pregovore obezbede smanjenje radnih sati za hiljade svojih članova širom zemlje, proširujući tako benefite kraće radne nedelje na širu populaciju.
Implikacije za budućnost rada
Uspeh islandskog modela kraće radne sedmice otvara važna pitanja o budućnosti rada ne samo u Evropi, već i globalno. Ovaj pristup pokazuje da je moguće postići ravnotežu između produktivnosti i blagostanja zaposlenih, istovremeno podstičući ekonomski rast.
Dok mnoge zemlje još uvek preispituju efikasnost tradicionalnog 40-časovnog radnog vremena, Island se ističe kao primer uspešne implementacije alternativnog modela. Ovo iskustvo bi moglo poslužiti kao inspiracija i vodič za druge nacije koje razmatraju slične reforme u svojim radnim politikama.
U zaključku, islandski eksperiment sa kraćom radnom sedmicom pokazao se kao izuzetno uspešan, demonstrirajući da je moguće istovremeno unaprediti ekonomiju, produktivnost i kvalitet života radnika. Ovaj inovativni pristup radu mogao bi predstavljati početak nove ere u organizaciji radnog vremena širom sveta.