Nedavno priznanje Srbije kao zemlje sa investicionim rejtingom otvara nove mogućnosti za ekonomski razvoj, ali istovremeno nosi i potencijalne rizike. Iskustva susednih zemalja, Rumunije i Bugarske, pružaju vredne uvide u prednosti i zamke ovog statusa.
Značaj investicionog rejtinga za Srbiju
Ulazak Srbije u prestižni krug država sa investicionim rejtingom predstavlja značajan milestone u njenom ekonomskom razvoju. Ovaj status, koji je Srbija nedavno stekla, otvara vrata brojnim finansijskim i ekonomskim prednostima. Međutim, iskustva susednih zemalja, Rumunije i Bugarske, koje su ovaj status dobile pre skoro dve decenije, ukazuju na to da put ka održivom ekonomskom prosperitetu nije uvek pravolinijski.
Ove tri zemlje dele zajedničko istorijsko nasleđe života iza "gvozdene zavese", kao i dugotrajne procese evrointegracija i reformi privrednog i institucionalnog sistema. Danas, sve tri imaju investicioni rejting, ali njihova iskustva su različita i puna vrednih lekcija.
Rumunsko iskustvo: Uspon i pad investicionog rejtinga
Prema rečima Adriana Mosoianua, ekonomskog novinara sa rumunskog portala Profit.ro, investicioni rejting donosi značajne prednosti celokupnoj privredi. On ističe da će ovaj status pomoći ne samo u domenu državnog zaduživanja i upravljanja javnim finansijama, već će imati pozitivan uticaj na celokupan poslovni ambijent.
Mosoianu naglašava da će najveće srpske kompanije i banke, bez obzira na vlasničku strukturu, osetiti poboljšanje kreditne sposobnosti i percepcije poslovnog rizika. "Investicioni rejting će nesumnjivo privući više stranih investicija," kaže Mosoianu, ali istovremeno upozorava da to ne znači automatski uspeh i da vlasti moraju ostati oprezne.
Rumunsko iskustvo je posebno poučno. Zemlja je prvi put dobila investicioni rejting 2004. godine, u periodu kada se smatralo da je na dobrom putu ka članstvu u EU i da efikasno sprovodi ekonomske reforme. Međutim, samo četiri godine kasnije, 2008. godine, Rumunija se vratila na "junk" (neinvesticioni) nivo, na pragu globalne ekonomske krize. Razlog za ovaj pad bio je neumerena državna potrošnja, podstaknuta upravo dobrim rejtingom i niskim troškovima zaduživanja.
Lekcije iz rumunskog iskustva
Rumunija je morala da traži pomoć MMF-a kako bi stabilizovala svoj budžet. U maju 2009. godine, dogovoren je aranžman vredan skoro 9,5 milijardi evra, što je omogućilo zemlji da 2010. godine ponovo stekne investicioni rejting. Međutim, ovo poboljšanje bilo je kratkog daha.
Već 2011. godine, Rumunija se ponovo našla u kategoriji "junk" obveznica, ovog puta zbog zavisnosti od problematičnih grčkih banaka. Od 2014. godine, zemlja je uspela da održi investicioni rejting, ali Mosoianu ističe važnu pouku: "Ne treba biti previše zavisan od bilo čega, bilo da je to ruski gas, nemački industrijski uvoz ili banke iz EU."
Bugarska: Dve decenije stabilnog investicionog rejtinga
Za razliku od Rumunije, Bugarska ima drugačije iskustvo sa investicionim rejtingom. Prema rečima Nikolaya Stoyanova, urednika bugarskog poslovnog portala Capital.bg, Bugarska je investicioni rejting od S&P dobila iste godine kao i Rumunija - 2004. godine. Međutim, za razliku od svog suseda, Bugarska je uspela da održi ovaj status punih 20 godina, nikada se ne vraćajući u kategoriju "junk" obveznica.
Stoyanov, međutim, ističe da je teško precizno odrediti koliko je sam investicioni rejting doprineo ekonomskom napretku zemlje, a koliko su presudnu ulogu imali procesi evrointegracija. "U tom periodu, bugarska privreda je doživela pravi procvat, a strane investicije su se slivale u zemlju. Međutim, to je u velikoj meri bilo podstaknuto globalnim trendom 'galantnog trošenja' koji je prethodio finansijskoj krizi 2008. godine. Takođe, perspektiva pridruživanja Bugarske EU verovatno je bila snažniji pokretač rasta od samog kreditnog rejtinga," objašnjava Stoyanov.
Prednosti i izazovi investicionog rejtinga
Stoyanov se slaže sa svojim rumunskim kolegom da investicioni rejting donosi značajne prednosti. Jedna od njih je što srpske hartije od vrednosti sada postaju dostupne i onim investitorima koji po svojim pravilima ne smeju da ulažu u obveznice sa "junk" statusom. Bugarske vlasti su, takođe, pokazale odgovornost i nisu se preterano zaduživale čak ni kada su cene obveznica značajno pale.
Stoyanov objašnjava da je jedan od razloga za ovu fiskalnu disciplinu verovatno i valutni odbor (sistem fiksnog kursa) koji u Bugarskoj deluje kao svojevrsno "sidro" ekonomske stabilnosti. Međutim, on upozorava da je u poslednjih nekoliko godina, usled političke nestabilnosti i čestih izbora, situacija postala složenija. "Sada postoji ozbiljna pretnja većeg budžetskog deficita u 2025. godini, što bi moglo ozbiljno da testira naš rejting," kaže Stoyanov.
Perspektive i ciljevi Bugarske
Trenutno, Bugarska kod agencija S&P i Fitch ima BBB rejting, odnosno Baa1 kod Moody's. Stoyanov ističe da su sve agencije najavile mogućnost povećanja rejtinga za više od jednog stepena kada Bugarska uđe u evrozonu. "Cilj je da se to postigne sredinom 2025. godine, ali je realnije očekivati da se to dogodi početkom 2026. Ako se to ostvari, Bugarska bi mogla po prvi put da dobije A rejting, što bi dugoročno verovatno imalo pozitivne efekte na troškove finansiranja za kompanije," objašnjava Stoyanov.
Realnost iza brojki: Izazovi uprkos dobrom rejtingu
Međutim, Stoyanov upozorava da postoji značajna razlika između onoga što stoji "na papiru" i kako stvari funkcionišu u praksi. "Na papiru, Bugarska ima ubedljivu priču za svakog stranog investitora - ona je članica EU koja će uskoro postati i deo evrozone, sa niskim porezima i dobrim kreditnim rejtingom. Međutim, na drugoj strani vage su neki manje opipljivi problemi, kao što su korupcija, neefikasne institucije i nedavna politička previranja. Zato ne bih očekivao da će se investitori utrkivati da uđu u našu zemlju," zaključuje Stoyanov.
Zaključak: Lekcije za Srbiju
Iskustva Rumunije i Bugarske pružaju vredne lekcije za Srbiju na njenom putu ekonomskog razvoja sa investicionim rejtingom. Ova iskustva pokazuju da sam rejting nije garancija uspeha, već alat koji treba mudro koristiti. Ključno je održavati fiskalnu disciplinu, diversifikovati ekonomiju i kontinuirano raditi na unapređenju institucionalnog okvira i poslovnog ambijenta. Investicioni rejting otvara nove mogućnosti, ali uspeh zavisi od sposobnosti zemlje da te mogućnosti iskoristi na održiv i odgovoran način.