Nedavna tragična železnička nesreća u Grčkoj, u kojoj je život izgubilo 57 osoba, stavila je pod lupu stanje grčke železničke infrastrukture i potrebu za hitnom modernizacijom. Grčka železnička nesreća pokrenula je lavinu reakcija, od protesta građana do političkih obećanja o unapređenju sistema bezbednosti.
Premijerova intervencija u modernizaciji železnice
Grčki premijer Kirijakos Micotakis preuzeo je inicijativu u rešavanju problema zastarelosti železničkog sistema. Obratio se direktno francuskoj kompaniji Alstom, zaduženom za implementaciju bezbednosnih sistema na grčkoj železničkoj mreži. Premijer je zatražio ubrzanje procesa instalacije sistema daljinskog upravljanja, koji bi značajno unapredio bezbednost saobraćaja.
Portparol vlade, Janis Oikonomu, istakao je da je komunikacija između premijera i CEO-a Alstoma već uspostavljena, s ciljem što bržeg okončanja projekta. Ova intervencija dolazi kao direktan odgovor na tragičnu nesreću koja je šokirala grčku javnost i otkrila duboke nedostatke u železničkoj infrastrukturi zemlje.
Pozadina grčke železničke infrastrukture
Grčka železnička mreža dugo je bila zanemarena u odnosu na druge vidove transporta. Sa svega 2.145 kilometara pruga, od kojih je samo 600 kilometara dvokolosečno, ova mreža je značajno nerazvijena u poređenju sa drugim evropskim zemljama. Ovakvo stanje infrastrukture doprinelo je stvaranju uslova za nesreću koja se dogodila 28. februara.
Istorijski gledano, Grčka se više oslanjala na drumski saobraćaj. Gustina autobuskih veza je značajno veća u poređenju sa železničkim, što je rezultiralo time da se čak 80% teretnog transporta obavlja kamionima. Samo 0,5% tereta se prevozi železnicom, uglavnom ka centralnoj Evropi.
Uzroci i posledice železničke nesreće
Iako je prvobitno ljudska greška šefa stanice u Larisi navedena kao glavni uzrok nesreće, dublja analiza je otkrila sistemske probleme. Janis Oikonomu je priznao postojanje "hronične patologije propusta" u radu OSE, javnog tela odgovornog za železničku infrastrukturu.
Eksperti i sindikati optužuju niz vlada, uključujući i aktuelnu administraciju Kirijakosa Micotakisa, za zanemarivanje modernizacije železničke mreže. Finansijska kriza koja je pogodila Grčku doprinela je ovom problemu, rezultirajući smanjenjem broja zaposlenih i budžeta za održavanje infrastrukture.
Planovi za budućnost grčkih železnica
Vlada je najavila mogući nastavak železničkog saobraćaja do kraja meseca, ali uz značajne promene. Fokus je na implementaciji savremenih sistema upravljanja saobraćajem, koji bi omogućili kompjuterizovano praćenje i kontrolu vozova.
Ugovori za modernizaciju sistema daljinskog upravljanja, potpisani pre nekoliko godina između Alstoma i OSE, sada dobijaju prioritet. Očekuje se da će ova modernizacija značajno unaprediti bezbednost i efikasnost grčkog železničkog sistema.
U zaključku, grčka železnička nesreća je poslužila kao alarm za hitnu potrebu modernizacije infrastrukture. Premijer Micotakis i njegova vlada sada su pod pritiskom da ubrzaju implementaciju bezbednosnih sistema i obnove poverenje javnosti u grčke železnice.