Izvor: Biznis.rs | Foto: Shutterstock

Goldman Sachs predviđa ranije ukidanje kineske politike nulte tolerancije

Goldman Sachs, ugledna investiciona banka, iznela je procenu da bi Kina mogla okončati svoju politiku nulte tolerancije na Covid-19 ranije nego što se očekivalo. Ova prognoza dolazi u vreme kada se zemlja suočava sa rastućim nezadovoljstvom građana i ekonomskim izazovima.

Rani kraj politike nulte tolerancije u Kini

Prema analizi Goldman Sachs-a, postoji 30% verovatnoće da će Kina napustiti svoju strogu politiku suzbijanja Covid-19 pre drugog kvartala 2023. godine. Huej Šan, glavni ekonomista banke za Kinu, ističe da bi centralna vlada uskoro mogla biti primorana da bira između širenja karantina i širenja zaraze. Ova procena dolazi u trenutku kada lokalne vlasti imaju poteškoća u primeni najnovijih mera za suzbijanje virusa.

Politika nulte tolerancije na Covid-19 ima značajan uticaj na kinesku ekonomiju. Stroge mere ograničenja kretanja i poslovnih aktivnosti usporavaju privredni rast zemlje. U velikim gradovima poput Pekinga i Šangaja, ove mere su dovele do masovnih demonstracija tokom vikenda, što dodatno komplikuje situaciju.

Ekonomske posledice i tržišne reakcije

Uticaj ovih događaja na finansijska tržišta je bio momentalan. Kineske akcije su zabeležile najlošije performanse na azijskim berzama, sa CSI 300 indeksom koji je izgubio približno 2,8% vrednosti tokom jutarnjeg trgovanja. Ovo predstavlja najbrži tempo pada u poslednjih mesec dana. Vrednost kineske nacionalne valute, juana, takođe je opala za oko 1,1% u odnosu na američki dolar, dostižući kurs od približno 7,24 juana za dolar.

Goldman Sachs predviđa da će BDP Kine ove godine porasti za oko 3%, što je nešto niže od procene od 3,3% koju su dali ekonomisti u istraživanju koje je sproveo Bloomberg. Huej upozorava da pogoršanje situacije sa virusom predstavlja rizik i za ovu prognozu rasta u četvrtom kvartalu.

Masovni protesti i reakcija vlasti

Tokom vikenda, širom Kine su izbili protesti protiv pandemijskih restrikcija. Ovi demonstracije se smatraju "najvećim talasom građanske neposlušnosti" od dolaska Si Đinpinga na vlast. Stanovnici velikih gradova poput Pekinga, Šangaja, Čengdua, Vuhana i Guangdžoua izašli su na ulice nakon tragičnog požara u stambenom kompleksu na zapadu zemlje, u kojem je stradalo najmanje 10 osoba.

Protestanti u Šangaju su otišli korak dalje, zahtevajući da Si Đinping i Komunistička partija napuste vlast. Ovakvi zahtevi su izuzetno retki u Kini i ukazuju na dubinu nezadovoljstva među građanima. Vlasti su reagovale upotrebom suzavca za razbijanje demonstracija, ali su se protestanti vratili nakon nekoliko sati.

Dilema kineskog rukovodstva

Način na koji će predsednik Si Đinping odgovoriti na ove proteste mogao bi odrediti budućnost zemlje. Brzo ukidanje politike nulte tolerancije na Covid-19 moglo bi dovesti do većeg broja zaraženih, što bi moglo potkopati Sijeve napore da kineski odgovor na pandemiju predstavi kao superiorniji od odgovora zapadnih zemalja.

Za sada, čini se da su kineske vlasti odlučile da dopuste demonstrantima da izraze svoje nezadovoljstvo, ali istovremeno koriste svoju moć da kontrolišu internet komunikaciju kako bi otežali organizaciju budućih protesta. Policija je u Šangaju i Pekingu zabarikadirala ulice, a demonstranti i posmatrači su agresivno potiskivani.

U zaključku, Goldman Sachs-ova procena ranijeg ukidanja politike nulte tolerancije u Kini ukazuje na moguće značajne promene u kineskom pristupu borbi protiv Covid-19. Ove promene bi mogle imati dalekosežne posledice kako na kinesku ekonomiju, tako i na globalnu ekonomsku situaciju.