U Srbiji, pitanje godišnjeg odmora predstavlja važan aspekt radnih prava i odnosa između poslodavaca i zaposlenih. Zakonski okvir definiše minimalne standarde, ali praksa često otkriva složenost primene ovih propisa.
Zakonski minimum godišnjeg odmora u Srbiji
Godišnji odmor u Srbiji je regulisan zakonom koji propisuje minimalno trajanje od 20 radnih dana, što je ekvivalentno četiri radne nedelje. Ovo pravo je garantovano svim zaposlenima, bez obzira na vrstu radnog odnosa ili dužinu radnog vremena. Međutim, praktična primena ovog prava često varira u zavisnosti od specifičnih okolnosti i radnog okruženja.
Mario Reljanović, predsednik Centra za dostojanstven rad i naučni saradnik Instituta za radno pravo iz Beograda, ističe da je Srbija, zajedno sa Republikom Srpskom, jedna od retkih zemalja bivše SFRJ koja nije zadržala i unapredila stara rešenja u pogledu plaćenog odsustva. Ovo je posebno vidljivo u poređenju sa Hrvatskom i Slovenijom, koje su implementirale Direktivu EU 2019/1158, uvodeći obavezno odsustvo za očeve novorođene dece i roditeljsko odsustvo.
Poređenje sa EU standardima
Na nivou Evropske unije, minimalni godišnji odmor je regulisan Direktivom 2003/88/EC, koja propisuje minimum od četiri nedelje odmora. Ovo se obično tumači kao 20 radnih dana, uzimajući u obzir petodnevnu radnu nedelju. Međutim, važno je napomenuti da mnoge zemlje EU imaju duže periode odmora propisane nacionalnim zakonodavstvom ili kolektivnim ugovorima.
Reljanović naglašava da u većini država EU godišnji odmori traju minimalno 20 radnih dana, dok u nekim zemljama, poput Francuske, Austrije, Finske i Danske, zakonski minimum prelazi ovu cifru. Štaviše, u državama sa visokom pokrivenošću kolektivnim ugovorima, stvarno trajanje godišnjeg odmora često premašuje zakonski minimum.
Praktična primena u Srbiji
Uprkos zakonskom minimumu od 20 radnih dana, u praksi se dešava da radnici u Srbiji koriste manje slobodnih dana. Ovo može biti zakonito u određenim situacijama, kao što su:
- Srazmerni godišnji odmor u godini zaposlenja ili prestanka radnog odnosa
- Umanjenje godišnjeg odmora zbog dužeg plaćenog ili neplaćenog odsustva
Reljanović objašnjava: "Ako neko ima pravo na pun godišnji odmor od 20 dana, a zaposli se 1. jula, na kraju te godine će imati pravo na 10 dana jer je radio samo polovinu godine." Slično tome, ako zaposleni provede značajan deo godine na neplaćenom odsustvu, poslodavac može proporcionalno umanjiti trajanje godišnjeg odmora.
Prava zaposlenih i obaveze poslodavaca
Iako poslodavac ima pravo da odlučuje o rasporedu korišćenja godišnjeg odmora, on ne sme onemogućiti zaposlenom da realizuje svoje pravo. U slučaju povrede ovog prava, zaposleni imaju nekoliko opcija:
- Obraćanje internim strukturama poslodavca (ako postoje)
- Podnošenje prijave nadležnom Inspektoratu rada
- Pokretanje parničnog postupka kao krajnja mera
Advokat Vukašin Vuković ističe da poslodavac može izmeniti vreme korišćenja godišnjeg odmora zbog potreba posla, ali najkasnije pet radnih dana pre određenog datuma. U takvim slučajevima, poslodavac je dužan da donese izmenu rešenja o korišćenju godišnjeg odmora.
Finansijski aspekti godišnjeg odmora
Tokom godišnjeg odmora, zaposleni prima platu kao da se nalazi na radu. Ova naknada se obračunava na osnovu proseka plate u tekućoj kalendarskoj godini, uključujući eventualna uvećanja za prekovremeni rad, stimulacije i druge beneficije. Zakon o radu predviđa i pravo na isplatu regresa, mada se ovo pravo u praksi češće ostvaruje u velikim sistemima sa boljom zaštitom radničkih prava.
Važno je napomenuti da se zaposleni ne može odreći prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa.
U zaključku, iako zakonski okvir u Srbiji pruža osnovna prava na godišnji odmor, praktična primena ovih prava često zavisi od specifičnih okolnosti radnog odnosa i politike poslodavca. Upoređujući sa standardima EU, vidimo da postoji prostor za unapređenje, posebno u pogledu fleksibilnosti i dodatnih oblika plaćenog odsustva. Godišnji odmor ostaje ključno pravo zaposlenih, čije poštovanje doprinosi boljem balansu između poslovnog i privatnog života.