Nedavna odluka Indije da ukine zabranu izvoza pirinča izazvala je značajne promene na globalnom tržištu ove osnovne životne namirnice. Ova promena politike dovela je do pada cena pirinča širom sveta, što ima dalekosežne posledice za proizvođače, trgovce i potrošače.
Uticaj indijske odluke na tržište pirinča
Indija, kao najveći svetski izvoznik pirinča, nedavno je donela odluku da ukine zabranu izvoza belog pirinča, uz izuzetak sorte basmati. Ova odluka je usledila nakon što je vlada u Nju Delhiju procenila da su zalihe u državnim skladištima dovoljne zahvaljujući nedavnoj žetvi. Dodatno, izvozna carina na blanširani pirinač smanjena je na deset posto, što je dodatno stimulisalo izvoz.
Prethodna zabrana izvoza belog pirinča i uvođenje carina od 20 posto na izvoz blanširanog pirinča prošle godine doveli su do toga da cene dostignu najviši nivo u poslednjih 15 godina. Ovakva situacija omogućila je konkurentskim dobavljačima poput Vijetnama, Tajlanda, Pakistana i Mjanmara da povećaju svoj udeo na tržištu i diktiraju više cene na globalnom nivou.
Kretanje cena i tržišni udeli
Cene indijskog lomljenog blanširanog pirinča na berzama su početkom nedelje varirale između USD 500 i 510 po metričkoj toni, što predstavlja značajan pad u odnosu na prethodnu nedelju kada su se kretale od 530 do 536 dolara. Indijski lomljeni beli pirinač se nudio po ceni od približno 490 dolara po toni.
Indija je 2022. godine činila više od 40 posto svetskog izvoza pirinča, sa rekordnih 22,2 miliona od ukupno 55,4 miliona metričkih tona u globalnoj trgovini. Ovaj podatak ilustruje dominantnu poziciju Indije na svetskom tržištu pirinča i objašnjava zašto njene odluke imaju tako značajan uticaj na globalne cene.
Reakcije konkurencije i uticaj na kupce
Konkurentski izvoznici brzo su reagovali na indijsku odluku. Izvoznici iz Vijetnama, Pakistana, Tajlanda i Mjanmara snizili su svoje cene za najmanje deset dolara po toni. Himanshu Agarwal, izvršni direktor kompanije Satyam Balajee, vodećeg izvoznika pirinča, izjavio je: "Dobavljači iz Tajlanda, Vijetnama i Pakistana odgovorili su na potez Indije snižavanjem svojih izvoznih cena."
Cene tajlandskog pirinča su se početkom nedelje kretale od 540 do 550 dolara po toni, u poređenju sa 550 do 560 dolara prethodne nedelje. Chukiat Opaswong, počasni predsednik Udruženja izvoznika tajlandskog pirinča, napomenuo je da bi izvozne cene tajlandskog pirinča mogle dodatno pasti zbog povećane ponude na tržištu, ali da će stepen pada zavisiti od nekoliko faktora, uključujući jačanje tajlandske valute.
Uticaj na globalne kupce i tržišta u razvoju
Veća ponuda pirinča na svetskom tržištu imaće pozitivan uticaj na siromašne azijske i afričke kupce, omogućavajući im da obezbede ovu osnovnu životnu namirnicu po pristupačnijim cenama. Glavni uvoznici azijskog pirinča uključuju Filipine, Nigeriju, Irak, Senegal, Indoneziju i Maleziju.
Nitin Gupta, viši potpredsednik kompanije Olam Agri India, istakao je da kupci i prodavci trenutno procenjuju potencijalni uticaj povećanih isporuka indijskog pirinča i da će u skladu sa novim uslovima odrediti cene u narednom periodu.
Izazovi i mogućnosti za izvoznike
Dok pad cena predstavlja izazov za izvoznike, neki stručnjaci savetuju oprez. Truong Tan Tai, izvršni direktor vijetnamske kompanije za izvoz pirinča Vinarice Co., smatra da vijetnamski izvoznici treba da ostanu smireni i da ne bi trebalo da žure sa snižavanjem cena kako bi obezbedili ugovore.
Ova situacija naglašava kompleksnost globalnog tržišta pirinča i potrebu za pažljivim balansiranjem između konkurentnosti i održivosti poslovanja. Izvoznici će morati da prilagode svoje strategije kako bi održali tržišne udele u novonastalim okolnostima.
Budućnost globalnog tržišta pirinča
Dok se tržište pirinča prilagođava novim uslovima, očekuje se da će cene nastaviti da fluktuiraju u narednom periodu. Faktori poput klimatskih promena, geopolitičkih tenzija i ekonomskih politika glavnih proizvođača i izvoznika nastaviće da oblikuju dinamiku ovog važnog tržišta.
Za zemlje uvoznice, posebno one u razvoju, niže cene pirinča mogle bi doneti olakšanje u pogledu prehrambene sigurnosti. Međutim, dugoročna stabilnost tržišta zavisiće od održivog upravljanja proizvodnjom i izvozom u zemljama poput Indije, kao i od sposobnosti drugih proizvođača da efikasno odgovore na tržišne promene.
U zaključku, odluka Indije da ukine zabranu izvoza pirinča značajno je uticala na globalno tržište pirinča, dovodeći do pada cena i preoblikovanja konkurentske dinamike. Dok ova situacija pruža kratkoročne koristi za potrošače, dugoročne implikacije za globalnu trgovinu pirinčem tek treba da se u potpunosti sagledaju.