U savremenom globalnom finansijskom pejzažu, centralne banke igraju ključnu ulogu u oblikovanju ekonomskih tokova. Njihove divergentne politike i opadajući američki ekonomski uticaj stvaraju složenu sliku svetske ekonomije, sa dalekosežnim posledicama za valute, tržišta i geopolitičke odnose.
Divergentne politike centralnih banaka
Centralne banke širom sveta sprovode svoje politike kamatnih stopa različitim tempom i u različitim pravcima. Američka Federalna rezerva (Fed) je zakasnila sa povećanjem kamatnih stopa kada je inflacija porasla, a zatim i sa njihovim smanjenjem kada je opadala. Nasuprot tome, Evropska centralna banka i Banka Engleske su ranije počele da snižavaju stope, kao i mnoge centralne banke na tržištima u razvoju.
U Kini, kreatori politike se suočavaju sa izazovom zaustavljanja usporenog kolapsa tržišta nekretnina i podržavanja berze. Ova razlika u pristupima centralnih banaka dovodi do neobičnih pojava na globalnom finansijskom tržištu. Kao ilustracija, analitičari Bloomberga navode nedavne fluktuacije japanskog jena, koji je doživeo značajne oscilacije tokom godine.
Posledice valutnih fluktuacija
Promenljivost valuta ima značajne posledice na globalnu ekonomiju. Na primeru Japana, slabiji jen je doveo do većih profita za japanske kompanije i rasta Nikkei indeksa. Međutim, kada je jen ojačao, ovaj proces se preokrenuo, izazivajući pad japanskih akcija od približno 12% u samo jednom danu avgusta.
Ove valutne fluktuacije nisu ograničene samo na Japan. Investitori koji su se zaduživali jeftino u Japanu i ulagali u sredstva sa visokim prinosom na drugim tržištima bili su primorani da povlače sredstva. Ovo je imalo domino efekat na različite asset klase, od američkih akcija preko meksičkog pezosa do kriptovaluta poput bitcoina.
Opadanje američkog ekonomskog uticaja
Uprkos tome što Fed i dalje ima značajan uticaj, primećuje se postepeno slabljenje američkog ekonomskog dometa na globalnom nivou. Ovo se manifestuje na nekoliko načina:
- Promene u strukturi svetske ekonomije: Udeo SAD i njenih saveznika u globalnom BDP-u je opao. Oko 1990. godine, SAD su činile otprilike 21% globalnog BDP-a, a Grupa sedam (G7) najrazvijenijih zemalja približno 50%. Do 2024. godine, njihov udeo je pao na oko 15% i 30% respektivno.
- Udaljavanje od američkog operativnog sistema: Nekada dominantna G7 grupa, predvođena SAD-om, proširena je na G20 usled uspona Kine i drugih velikih tržišta u razvoju. Međutim, duboke pukotine između SAD i Evrope s jedne strane, i Kine i Rusije s druge, učinile su G20 uglavnom neefikasnom.
- Pojava konkurentskih grupacija: Kao odgovor na opadajući uticaj tradicionalnih foruma, pojavile su se nove grupacije poput BRIKS-a. Ova grupacija, prvobitno zamišljena kao investiciona kategorija, sada organizuje redovne samite sa rotacijom domaćina među zemljama članicama.
Promena uloge američkog dolara
Iako američki dolar ostaje glavna svetska rezervna valuta, njegova dominacija nije apsolutna kao nekada. Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, udeo dolara u globalnim rezervama centralnih banaka opao je sa približno 72% u 2000. godini na oko 58% u 2023. godini.
Istovremeno, druge valute dobijaju na značaju. Na primer, podaci Narodne banke Kine pokazuju da Kina sada izmiruje gotovo četvrtinu svojih trgovinskih transakcija u juanima, što predstavlja značajan porast u odnosu na period od pre desetak godina kada je ovaj procenat bio zanemarljiv.
Implikacije za globalnu ekonomiju
Ovakve promene u globalnom ekonomskom poretku imaju dalekosežne posledice. Divergentne politike centralnih banaka mogu dovesti do većih fluktuacija na valutnim tržištima, što utiče na trgovinske tokove i investicione odluke. Opadanje američkog ekonomskog uticaja otvara prostor za nove aktere na globalnoj sceni, posebno za zemlje u razvoju okupljene oko grupacija poput BRIKS-a.
Istovremeno, smanjenje udela dolara u globalnim rezervama može dovesti do veće diversifikacije valutnih portfolija centralnih banaka i potencijalno uticati na globalnu trgovinu i finansijske tokove. Ove promene naglašavaju potrebu za fleksibilnijim i inkluzivnijim pristupom globalnom ekonomskom upravljanju.
U zaključku, centralne banke nastavljaju da oblikuju globalnu ekonomiju kroz svoje divergentne politike, dok se američki ekonomski uticaj postepeno smanjuje. Ove promene stvaraju nove izazove i mogućnosti za zemlje širom sveta, zahtevajući prilagodljivost i inovativnost u ekonomskom planiranju i međunarodnoj saradnji.