Globalno tržište kafe doživljava značajne promene, sa cenama koje beleže dramatičan rast od početka 2024. godine. Ovaj trend ima dalekosežne posledice za proizvođače, distributere i potrošače širom sveta, uključujući i Srbiju.
Dramatičan porast cena kafe na svetskom tržištu
Prema podacima sa sajta Trading Economics, cena kafe na svetskom tržištu je od početka 2024. godine skočila za više od 54%. Ovaj izuzetno visok rast prevazilazi lokalne fluktuacije i ukazuje na globalni trend koji zahteva pažljivu analizu.
U Srbiji, situacija je nešto drugačija. Tokom protekle godine, cene mlevene kafe su porasle znatno manje nego na globalnom nivou. Međutim, kontinuirano poskupljenje sirove kafe na svetskom tržištu postavlja pitanje kako će se ovo odraziti na domaće tržište u narednom periodu.
Uzroci rasta cena kafe
Nekoliko faktora doprinosi ovom trendu:
- Klimatske promene: Nepovoljni vremenski uslovi u glavnim zemljama proizvođačima kafe značajno utiču na proizvodnju.
- Geopolitički potresi: Sukobi na Bliskom istoku utiču na transportne rute, povećavajući troškove isporuke.
- Rastuća potražnja: Globalna potrošnja kafe nastavlja da raste, stvarajući pritisak na ograničenu ponudu.
Arabika i robusta, dve glavne vrste kafe, doživele su značajan rast cena. Od početka godine, cena arabike je porasla za približno 50%, dok je cena robuste skočila za oko 65%.
Uticaj na globalnu proizvodnju kafe
Vijetnam, koji proizvodi gotovo 40% svetske robuste, suočio se sa ozbiljnim sušama koje su uticale na snabdevanje vodom i žetvu. Procenjuje se da će proizvodnja kafe u Vijetnamu tokom 2024. biti najmanja u poslednjih 13 godina.
Brazil, još jedan ključni proizvođač, takođe se bori sa jednom od najgorih suša u poslednjih nekoliko decenija. Prema nekim procenama, proizvodnja u Brazilu je opala za čak 20% od 2023. godine.
Posledice na tržištu i za potrošače
Rastući trend cena privlači investicione fondove da ulažu u kafu, što dodatno podiže cene i donosi značajne profite špekulantima. Ovo stvara začarani krug koji može dovesti do daljeg rasta cena.
U Srbiji, prosečna cena kilograma kafe u avgustu 2024. iznosila je približno 1.864 dinara, što predstavlja porast od 8,8% u odnosu na isti period prethodne godine. Iako je ovaj rast znatno manji nego na svetskom tržištu, postoji zabrinutost da bi se situacija mogla promeniti.
Pored povećanja cena, u Srbiji je ranije bilo slučajeva smanjivanja kvaliteta kafe dodavanjem sastojaka poput graška, soje ili cikorije. Kako bi se sprečila ova praksa, 2022. godine je uveden Pravilnik o kvalitetu sirove kafe, koji zabranjuje označavanje proizvoda kao "kafa" ukoliko sadrži ove dodatke.
Evropski trendovi i budućnost tržišta kafe
Situacija je slična i u drugim evropskim zemljama. U Crnoj Gori je kafa poskupela za oko 20%, dok je u Hrvatskoj zabeležen rast od približno 10%. Prema podacima Eurostata, najveći međugodišnji rast cena kafe u oktobru zabeležen je u Estoniji (13,3%), Danskoj (12,5%) i Italiji (11,8%).
Industrijska grupa "World Coffee Research" predviđa da će za manje od dve decenije globalna potražnja za kafom premašiti ponudu za gotovo polovinu trenutne svetske proizvodnje. Ovo ukazuje na dugoročni trend rasta cena i potencijalnu potrebu za inovacijama u proizvodnji i distribuciji kafe.
U zaključku, globalno tržište kafe suočava se sa značajnim izazovima uzrokovanim klimatskim promenama, geopolitičkim tenzijama i rastućom potražnjom. Ovi faktori će verovatno nastaviti da utiču na cenu kafe u narednom periodu, postavljajući izazove za proizvođače, distributere i potrošače širom sveta, uključujući i Srbiju.