Međunarodna organizacija rada (MOR) upozorava na alarmantni trend smanjenja udela globalnih prihoda koji odlaze radnicima. Ova pojava dovodi do povećanja ekonomske nejednakosti i ogromnih finansijskih gubitaka za radnu snagu širom sveta.
Dramatičan pad udela prihoda od rada
Udeo prihoda od rada, koji predstavlja deo ukupnih prihoda u privredi ostvaren radom, doživeo je značajan pad u poslednjih dvadeset godina. Prema podacima MOR-a, ovaj udeo se smanjio za približno 1,6 procentnih poena od 2004. godine do danas. Iako na prvi pogled ova cifra može delovati zanemarljivo, njen uticaj je zapravo ogroman.
Naime, ovaj pad rezultirao je godišnjim manjkom prihoda od rada koji se procenjuje na skoro 2,4 biliona dolara. To praktično znači da radnici širom sveta zarađuju znatno manje nego što bi zarađivali da je udeo prihoda od rada ostao stabilan u odnosu na nivo iz 2004. godine. Ova situacija dodatno produbljuje jaz između bogatih i siromašnih, stvarajući plodno tlo za društvene tenzije i ekonomsku nestabilnost.
Pandemija kao katalizator nejednakosti
Studija MOR-a ističe da je pandemija COVID-19 igrala ključnu ulogu u ubrzavanju ovog negativnog trenda. Gotovo polovina ukupnog pada udela prihoda od rada dogodila se u periodu od 2020. do 2022. godine, što jasno ukazuje na razorne ekonomske posledice globalne zdravstvene krize.
Pandemija je ne samo produbila postojeće nejednakosti, već je i stvorila nove. Dok su milioni radnika širom sveta gubili posao ili doživljavali smanjenje primanja, prihodi od kapitala su nastavili da se koncentrišu među najbogatijim slojevima društva. Ova divergencija u distribuciji bogatstva predstavlja ozbiljnu pretnju socijalnoj koheziji i ekonomskoj stabilnosti na globalnom nivou.
Tehnološki napredak i automatizacija: Dvostruki mač
Pored pandemije, tehnološki napredak i rastuća automatizacija predstavljaju značajne faktore koji doprinose smanjenju udela prihoda od rada. Iako su ove inovacije nesumnjivo dovele do povećanja produktivnosti u mnogim industrijama, benefiti ovog napretka nisu ravnomerno raspoređeni među radnom snagom.
Automatizacija je omogućila kompanijama da smanje troškove rada i povećaju efikasnost, ali je istovremeno dovela do gubitka radnih mesta u mnogim sektorima. Radnici koji su ostali zaposleni često nisu videli proporcionalno povećanje svojih primanja uprkos povećanoj produktivnosti, što dodatno doprinosi smanjenju udela prihoda od rada u globalnoj ekonomiji.
Veštačka inteligencija: Novo poglavlje u borbi za jednakost
Veštačka inteligencija (VI) predstavlja najnoviji izazov u ovoj kompleksnoj jednačini. Brzi razvoj generativne VI otvara nove mogućnosti za automatizaciju i potencijalno bi mogao dodatno da smanji udeo prihoda od rada. MOR upozorava da bi, ukoliko se istorijski obrasci nastave, nedavna otkrića u oblasti VI mogla značajno da utiču na tržište rada i distribuciju prihoda.
Ova tehnologija ima potencijal da revolucioniše mnoge industrije, ali takođe nosi rizik od daljeg produbljivanja ekonomskih nejednakosti. Stoga je od ključne važnosti da se razvoj i implementacija VI pažljivo regulišu kako bi se osiguralo da koristi od ove tehnologije budu pravedno raspoređene među svim slojevima društva.
Put ka pravednijem ekonomskom sistemu
Selest Drejk, zamenica generalnog direktora MOR-a, naglašava neophodnost hitne akcije: "Zemlje moraju delovati kako bi sprečile rizik od daljeg pada udela u prihodima od rada". Ona ističe važnost implementacije politika koje promovišu pravedniju raspodelu ekonomskih koristi.
Među ključnim merama koje MOR predlaže su:
- Jačanje slobode udruživanja radnika
- Podsticanje kolektivnog pregovaranja
- Unapređenje efikasnosti administracije rada
Ove mere imaju za cilj postizanje inkluzivnog rasta i stvaranje puta ka održivom razvoju za sve. Implementacija ovih politika zahteva koordinisani napor vlada, poslodavaca i sindikata kako bi se osiguralo da ekonomski rast koristi svim članovima društva, a ne samo privilegovanoj manjini.
U zaključku, udeo prihoda od rada ostaje ključni indikator ekonomske pravičnosti i društvenog blagostanja. Rešavanje ovog problema zahteva sveobuhvatan pristup koji balansira tehnološki napredak sa potrebama radne snage, osiguravajući da globalizacija i digitalizacija donose koristi svima, a ne samo odabranima.