U ponedeljak, globalna finansijska tržišta doživela su značajan potres, obeležen dramatičnim padom berzi širom sveta. Ovaj događaj, podstaknut strahovima od potencijalne recesije u Sjedinjenim Američkim Državama, izazvao je talas reakcija među investitorima i analitičarima.
Rekordni pad na japanskoj berzi
Japansko tržište akcija pretrpelo je izuzetan udarac, nadmašujući čak i zloglasni "Crni ponedeljak" iz 1987. godine. Pad berzi bio je toliko intenzivan da su automatski prekidači trgovanja aktivirani na brojnim azijskim berzama. Nikkei indeks, ključni pokazatelj stanja japanskog tržišta, zabeležio je pad od približno 12,4%, završivši dan na nivou od oko 31.458 poena. Ovaj jednodnevni pad predstavlja najveći gubitak za ovaj indeks u poslednjih 36 godina.
Evropska tržišta pod pritiskom
Evropske berze nisu ostale imune na globalne turbulencije. Na otvaranju trgovanja, zabeležen je opšti pad od gotovo 2%. Francuski CAC 40 indeks oslabio je za oko 2,1%, španski IBEX za približno 2,8%, dok je britanski FTSE 100 pao za otprilike 1,7%. Ovi padovi direktno su povezani sa rastućim strahovima od globalne recesije, podstaknuti nepovoljnim ekonomskim podacima iz SAD.
Uticaj na valutna tržišta i obveznice
U atmosferi povećane neizvesnosti, investitori su se okrenuli tradicionalno sigurnim valutama poput japanskog jena i švajcarskog franka. Ove valute su ojačale, dok su se trgovine sa visokim prinosom raspadale. Američki dolar, uprkos svojoj uobičajenoj ulozi sigurnog utočišta, oslabio je za oko 0,4% u odnosu na korpu glavnih svetskih valuta. Švajcarski franak se pokazao kao veliki dobitnik u ovom periodu povećanog rizika, sa dolarom koji se zadržao na šestomesečnom minimumu od približno 0,8485 franaka.
Očekivanja od Federalnih rezervi
Tržišta su brzo reagovala na zabrinjavajuće slab izveštaj o platama u SAD za jul, procenjujući visoku verovatnoću da će Federalne rezerve ne samo smanjiti kamatne stope u septembru, već da će to smanjenje biti značajno. Analitičari predviđaju mogućnost smanjenja od čak 50 baznih poena. Fjučersi impliciraju ukupno smanjenje od oko 122 bazna poena tokom tekuće godine, sa projekcijama da bi kamatne stope mogle pasti na približno 3,0% do kraja 2025. godine.
Procene rizika od recesije
Vodeće finansijske institucije revidirale su svoje procene rizika od recesije. Analitičari Goldman Sachsa povećali su procenu verovatnoće recesije u narednih 12 meseci za 10%, dovodeći je na nivo od 25%. Međutim, oni ističu da je opasnost ograničena zbog širokog manevarskog prostora koji Fed ima za ublažavanje monetarne politike. S druge strane, analitičari JP Morgana pokazali su veći pesimizam, procenjujući verovatnoću recesije u SAD na čak 50%.
Turbulencije na kriptovalutnom tržištu
Kriptovalutno tržište nije ostalo pošteđeno globalnih turbulencija. Bitcoin, vodeća digitalna valuta, doživeo je dramatičan pad vrednosti. U ponedeljak, cena Bitcoina pala je ispod 52.500 dolara, što predstavlja pad od više od 11,50% sa prethodnog nivoa od oko 58.350 dolara u periodu kraćem od dva sata. Ovaj nagli pad usledio je nakon blagog smanjenja vrednosti tokom vikenda, kada je Bitcoin izgubio približno 5,69% vrednosti u nedelju i 3,98% u subotu.
U zaključku, globalna finansijska tržišta suočavaju se sa periodom povećane nestabilnosti i neizvesnosti. Pad berzi širom sveta, zajedno sa turbulencijama na valutnim i kriptovalutnim tržištima, ukazuje na duboku zabrinutost investitora zbog potencijalne recesije. Dok centralne banke razmatraju svoje opcije, tržišta ostaju na oprezu, očekujući dalje ekonomske pokazatelje i poteze regulatora.