Izvor: Biznis.rs | Foto: Shutterstock

Globalni javni dug: MMF upozorava na rekordne nivoe

Međunarodni monetarni fond (MMF) nedavno je objavio alarmantno upozorenje o stanju globalnog javnog duga. Prema njihovom najnovijem izveštaju, očekuje se da će ovaj dug dostići rekordne nivoe, što bi moglo imati značajne posledice po svetsku ekonomiju.

Rekordni nivoi globalnog javnog duga

MMF procenjuje da će globalni javni dug premašiti neverovatnih 100 biliona dolara do kraja tekuće godine. Ova cifra predstavlja porast od približno 10% u odnosu na period pre pandemije 2019. godine. Izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda (BDP), očekuje se da će dug dostići oko 93% globalnog BDP-a do kraja godine, a predviđa se da će se približiti 100% do 2030. godine.

Ovakav razvoj situacije izaziva ozbiljnu zabrinutost među ekonomskim stručnjacima. Visok nivo duga može značajno ograničiti sposobnost vlada da reaguju na ekonomske izazove i krize. To takođe otežava ulaganja u projekte koji podstiču ekonomski rast i razvoj, što je od ključnog značaja za dugoročno blagostanje nacija.

Rizici i izazovi povezani sa visokim dugom

Jedan od glavnih rizika koje MMF ističe je povećana verovatnoća državnih kriza. To se odnosi na situacije u kojima zemlje imaju poteškoća u otplati svojih dugova, što može dovesti do ozbiljnih ekonomskih poremećaja. Ovakve krize mogu imati domino efekat na globalnu ekonomiju, utičući na trgovinske tokove, investicije i međunarodne odnose.

MMF takođe upozorava da bi fiskalna situacija u mnogim zemljama mogla biti gora nego što se trenutno predviđa. Ovo se pripisuje trima glavnim faktorima:

  • Značajni pritisci na povećanje javne potrošnje
  • Preterani optimizam u projekcijama duga
  • Postojanje značajnih neidentifikovanih dugova

Faktori koji doprinose rastu javne potrošnje

Nekoliko ključnih faktora će verovatno doprineti povećanju javne potrošnje u narednim godinama:

  1. Demografske promene: Starenje populacije u mnogim zemljama dovešće do povećanih troškova za zdravstvenu zaštitu i penzije.
  2. Klimatske promene: Tranzicija ka zelenoj energiji i prilagođavanje klimatskim promenama zahtevaju značajna ulaganja.
  3. Geopolitičke tenzije: Rastući globalni sukobi dovode do povećanih izdataka za odbranu i energetsku sigurnost.

Ovi faktori će verovatno stvoriti dodatni pritisak na već opterećene državne budžete, potencijalno pogoršavajući problem javnog duga.

Potencijalni scenariji i upozorenja

MMF upozorava da bi odnos duga prema BDP-u mogao biti i do 10% viši od trenutnih projekcija u narednih pet godina. Ovo bi se moglo desiti u slučaju slabijeg ekonomskog rasta od očekivanog ili strožih finansijskih uslova na globalnom nivou.

Ovakav scenario bi mogao dovesti do ozbiljnih posledica po globalnu ekonomiju, uključujući:

  • Smanjenu sposobnost vlada da stimulišu ekonomski rast
  • Povećan rizik od finansijskih kriza
  • Otežano finansiranje ključnih socijalnih programa

U zaključku, globalni javni dug predstavlja ozbiljan izazov za svetsku ekonomiju. MMF naglašava potrebu za opreznim fiskalnim upravljanjem i strukturnim reformama kako bi se ublažili rizici povezani sa visokim nivoom duga. Vlade širom sveta moraju pažljivo balansirati između potrebe za stimulisanjem ekonomskog rasta i održavanja fiskalne stabilnosti u godinama koje dolaze.