Prema najnovijem izveštaju FAO, globalne cene hrane su doživele značajan skok, dostižući najviši nivo u poslednjih godinu i po dana. Ovaj trend ukazuje na potencijalne izazove u globalnom snabdevanju hranom i ekonomske implikacije za potrošače širom sveta.
Rast cena hrane na globalnom nivou
FAO indeks cena hrane, ključni pokazatelj kretanja cena prehrambenih proizvoda na svetskom tržištu, zabeležio je prosečnu vrednost od približno 127 poena u oktobru. Ovo predstavlja porast od gotovo 2% u odnosu na prethodni mesec i približno 5,5% u poređenju sa istim periodom prošle godine. Ovaj trend ukazuje na kontinuirani pritisak na globalno tržište hrane, što može imati dalekosežne posledice na ekonomiju i životni standard ljudi širom sveta.
Najznačajniji faktor koji je doprineo ovom porastu je dramatično povećanje cena biljnih ulja. FAO indeks cena biljnih ulja skočio je za oko 7,3%, dostižući najvišu vrednost u poslednje dve godine. Ovo povećanje pripisuje se zabrinutosti oko proizvodnje palminog, sojinog, suncokretovog i ulja uljane repice, što ukazuje na potencijalne probleme u lancu snabdevanja ovim važnim prehrambenim proizvodima.
Uticaj na cene žitarica i drugih prehrambenih proizvoda
Pored biljnih ulja, cene žitarica takođe su zabeležile rast. FAO indeks cena žitarica povećao se za približno 1%, prvenstveno zbog rasta izvoznih cena pšenice i kukuruza. Ovaj porast je rezultat nekoliko faktora, uključujući:
- Nepovoljne vremenske uslove kod glavnih izvoznika na severnoj hemisferi
- Ponovno uvođenje nezvaničnog minimalnog iznosa cene u Rusiji
- Rastuće tenzije u regionu Crnog mora
- Veliku domaću potražnju i transportne izazove u Brazilu zbog niskog nivoa reka
Interesantno je primetiti da je, nasuprot opštem trendu rasta, cena pirinča zabeležila pad. FAO indeks cena za sve vrste pirinča opao je za približno 5,6% u oktobru, što se pripisuje očekivanjima pojačane konkurencije među izvoznicima nakon što je Indija ukinula ograničenja izvoza nelomljenog pirinča.
Fluktuacije cena šećera i mlečnih proizvoda
FAO indeks cena šećera takođe je pokazao značajan rast od oko 2,6%. Ovaj porast je prvenstveno uzrokovan zabrinutošću vezanom za proizvodnju u Brazilu za sezonu 2024/25, nakon produženog sušnog perioda. Dodatni faktor koji je uticao na cene šećera su rastuće međunarodne cene sirove nafte, koje su dovele do preusmeravanja veće količine šećerne trske na proizvodnju etanola.
Kada je reč o mlečnim proizvodima, FAO indeks cena zabeležio je rast od približno 1,9% u oktobru, što je u proseku bilo oko 21,4% iznad nivoa u istom periodu prošle godine. Ovaj porast je prvenstveno izazvan višim međunarodnim cenama sira i putera, dok su cene mleka u prahu pale.
Trendovi u cenama mesa
Za razliku od opšteg trenda rasta, FAO indeks cena mesa pokazao je blagi pad od oko 0,3% u odnosu na septembar. Ovaj pad je uglavnom uzrokovan nižim cenama svinjskog mesa. Cene živine su takođe blago pale, dok su cene ovčijeg mesa ostale stabilne. Međutim, cene goveđeg mesa su umereno porasle, potpomognute snažnom međunarodnom potražnjom.
Ovi raznovrsni trendovi u cenama različitih vrsta mesa ukazuju na kompleksnost globalnog tržišta prehrambenih proizvoda i različite faktore koji utiču na pojedinačne sektore industrije mesa.
Implikacije porasta cena hrane na globalnu ekonomiju
Kontinuirani rast cena hrane može imati značajne posledice na globalnu ekonomiju i životni standard ljudi širom sveta. Povećanje troškova osnovnih prehrambenih proizvoda može dovesti do inflatornih pritisaka, što može primorati centralne banke da preispitaju svoje monetarne politike.
Takođe, ovaj trend može posebno teško pogoditi zemlje u razvoju i siromašnije slojeve stanovništva, koji već troše značajan deo svojih prihoda na hranu. Ovo može dovesti do povećanja stope siromaštva i gladi u određenim regionima sveta.
S druge strane, proizvođači hrane i poljoprivrednici mogu imati koristi od viših cena, ali to takođe može dovesti do povećanih troškova inputa, kao što su đubriva i gorivo, što može neutralisati potencijalne dobiti.
U zaključku, najnoviji FAO izveštaj o cenama hrane ukazuje na složenu situaciju na globalnom tržištu prehrambenih proizvoda. Dok rast cena predstavlja izazov za potrošače i kreatore politika, on takođe naglašava potrebu za održivim poljoprivrednim praksama i efikasnijim lancima snabdevanja hranom na globalnom nivou.