Deforestacija predstavlja jednu od najvećih pretnji našoj planeti, sa krčenjem šuma koje se odvija alarmantnom brzinom. Ova praksa ima dalekosežne posledice po životnu sredinu, klimu i biodiverzitet. Posebno se ističe situacija u Brazilu, gde se gube ogromne površine prašuma.
Uzroci i razmere globalne deforestacije
Šta je to što ljude navodi da nemilosrdno uništavaju šume? Neizreciva pohlepa za iskorišćavanjem prirodnih resursa često je glavni pokretač ovog procesa. Ljudi krče šume radi eksploatacije ruda, širenja poljoprivrednog zemljišta i stvaranja prostora za nove investicije. Ova kratkovida praksa preti da ugrozi samu osnovu života na Zemlji - proizvodnju kiseonika.
Brazil prednjači u globalnoj deforestaciji. Prema podacima organizacije Global Forest Watch, ova južnoamerička zemlja je u periodu od 2002. do 2023. godine izgubila čak 30,7 miliona hektara primarnih šuma. To predstavlja smanjenje od približno 9% ukupne površine prašuma u Brazilu za samo dve decenije.
Rekordna godina po pitanju krčenja šuma u Brazilu bila je 2016, kada je uništeno skoro 2,83 miliona hektara. Ovaj alarmantni podatak izazvao je globalno medijsko izveštavanje i upozorenja. Istovremeno, nezadovoljstvo ekonomskim posledicama Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru i rasprostranjenom korupcijom dovelo je do masovnih protesta širom zemlje.
Napori za zaustavljanje deforestacije
Kada se Ignasio Lula da Silva vratio na mesto predsednika Brazila u januaru 2023. godine, jedno od njegovih ključnih obećanja bilo je obuzdavanje nelegalnog krčenja Amazonije. Ova praksa se prethodnih godina otela kontroli, sa poljoprivrednicima koji su masovno pretvarali šumsko zemljište u obradivo, prvenstveno za uzgoj soje. Istovremeno, legalni i ilegalni rudari su intenzivirali svoje aktivnosti, što je dovelo do novog talasa ugrožavanja domorodačkog stanovništva.
Ohrabrujuće je da je od 2016. godine tempo krčenja šuma u Brazilu počeo da opada. U 2022. godini je uništeno oko 1,14 miliona hektara primarnih šuma, što je značajno smanjenje u odnosu na prethodne godine. Međutim, kada se u obzir uzmu sve zelene površine, cifra se penje na 2,8 miliona hektara. Od toga je više od polovine, tačnije 1,63 miliona hektara, očišćeno zbog potrage za sirovinama poput ruda i drvne građe, dok je za potrebe poljoprivrede iskrčeno približno 954.000 hektara.
Globalni trendovi deforestacije
Kada se sagleda šira slika, deset zemalja sa najvećom stopom deforestacije su: Brazil, Australija, Meksiko, Tanzanija, Zimbabve, Argentina, Bolivija, Mozambik, Sudan i Peru. Brazil se nalazi na prvom mestu i po apsolutnim iznosima i po stopama krčenja šuma.
Prema procenama UN FAO, planeta godišnje gubi oko 10 miliona hektara šume, što je površina jednaka veličini Portugala. Od kraja poslednjeg ledenog doba, pre otprilike 10.000 godina, svet je izgubio trećinu svojih šuma. Dve milijarde hektara šuma – površina dvostruko veća od Sjedinjenih Američkih Država – iskrčena je za različite ljudske potrebe.
Iako ljudi krče planetu milenijumima, stopa gubitka šuma se drastično ubrzala u poslednjih nekoliko vekova. Polovina pomenute količine iskrčena je samo u 20. veku. Vrhunac globalnog krčenja desio se sredinom osamdesetih godina prošlog veka, nakon čega je došlo do blagog usporavanja.
Značaj šuma za globalno zdravlje planete
Šume su ključne za održavanje prosečnog rasta globalne temperature na dva stepena Celzijusa. One predstavljaju našeg najboljeg prirodnog saveznika u smanjenju emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, istovremeno povećavajući biodiverzitet i obezbeđujući brojne koristi za ekosistem. Ovo je istaknuto u izveštajima UNEP-a.
U svetlu ovih činjenica, teorije zavere o "zelenoj agendi" deluju sve manje uverljivo. Posledice brzog gubitka zelenih površina vidljive su golim okom širom sveta - od promene klime izvan uobičajenih meteoroloških ciklusa do globalnog otopljavanja koje za posledicu ima i smanjivanje raspoloživih vodnih resursa.
Pozitivni trendovi i napori za očuvanje šuma
Uprkos alarmantnim podacima, postoji prostor za optimizam. Prema najnovijoj Proceni šumskih resursa UN-a, neto gubitak šuma opao je u poslednje tri decenije, sa 78 miliona hektara 1990-ih na 47 miliona hektara tokom 2010-ih.
U nekim zemljama se čak odvija i reverzibilan proces. Sjedinjene Američke Države, kao jedan od najvećih svetskih zagađivača, pokrenule su ambiciozne programe pošumljavanja i zaustavljanja deforestacije. Ovi napori počinju da daju rezultate. Takođe, Rusija statistički dobro stoji zahvaljujući svojim ogromnim prostranstvima netaknute tajge na severu zemlje.
Međutim, borba za očuvanje šuma zahteva globalni pristup i saradnju. Potrebno je uskladiti ekonomski razvoj sa održivim upravljanjem prirodnim resursima. To podrazumeva strožu regulaciju sektora poljoprivrede i rudarstva, promociju održivih praksi u šumarstvu, kao i ulaganje u inovativne tehnologije koje mogu pomoći u praćenju i sprečavanju ilegalnog krčenja šuma.
Zaključak
Krčenje šuma predstavlja ozbiljnu pretnju globalnoj životnoj sredini i klimatskoj stabilnosti. Iako su trendovi u nekim područjima ohrabrujući, potrebni su dalji napori na globalnom nivou. Deforestacija ostaje ključni izazov u borbi protiv klimatskih promena i očuvanju biodiverziteta naše planete.