Ekonomska nejednakost predstavlja jedan od najznačajnijih globalnih izazova današnjice. Prema najnovijim podacima Svetske baze podataka o nejednakosti, u 2023. godini najbogatijih 10% stanovništva kontrolisalo je gotovo tri četvrtine svetskog bogatstva. Ova alarmantna statistika pokreće važna pitanja o raspodeli resursa i mogućnostima za ekonomski napredak širom sveta.
Analiza ekonomske nejednakosti prema UBS-u
Švajcarska investiciona banka UBS svake godine sprovodi detaljnu analizu ekonomske nejednakosti koristeći Đinijev koeficijent. Ovaj statistički alat omogućava precizno merenje dispariteta u raspodeli bogatstva unutar različitih zemalja. Prema najnovijoj UBS listi, koja obuhvata podatke zaključno sa 2022. godinom, zemlje sa najvećom ekonomskom nejednakošću su:
- Južna Afrika
- Brazil
- Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE)
Interesantno je da se među prvih deset zemalja na ovoj listi nalaze i Sjedinjene Američke Države, Indija i Švedska. Ovo ukazuje na činjenicu da ekonomska nejednakost nije problem isključivo vezan za zemlje u razvoju, već je prisutan i u razvijenim ekonomijama.
Faktori koji utiču na raspodelu bogatstva
UBS u svom zvaničnom komentaru ističe nekoliko ključnih faktora koji doprinose visokoj ekonomskoj nejednakosti u zemljama u razvoju:
- Neravnomeran ekonomski razvoj
- Ograničen pristup obrazovanju
- Nedovoljna zdravstvena zaštita
- Značajne razlike u prihodima između urbanih i ruralnih područja
Kada je reč o zemljama bogatim naftom, poput UAE i Saudijske Arabije, UBS naglašava da iako ove zemlje generišu značajno bogatstvo, ono je često koncentrisano u rukama male elite. Ova situacija dodatno produbljuje jaz između najbogatijih i najsiromašnijih slojeva društva.
Neočekivani trendovi u razvijenim ekonomijama
Prisustvo SAD-a na listi zemalja sa najvećom ekonomskom nejednakošću ne iznenađuje mnoge analitičare, s obzirom na dugogodišnje rasprave o rastućem jazu između najbogatijih i najsiromašnijih u najvećoj svetskoj ekonomiji. Međutim, visoko pozicioniranje skandinavskih zemalja poput Švedske, kao i Švajcarske ili Danske, predstavlja iznenađenje za mnoge.
Ovi podaci ukazuju na kompleksnost problema ekonomske nejednakosti i potrebu za sveobuhvatnim pristupom u njegovom rešavanju. Čak i zemlje koje se tradicionalno smatraju socijalno pravednim suočavaju se sa izazovima u ovoj oblasti.
Trendovi ekonomske nejednakosti od 2008. godine
Analiza UBS-a pruža zanimljiv uvid u promene ekonomske nejednakosti tokom protekle decenije i po. Upoređujući vrednosti Đinijevog koeficijenta iz 2008. i 2022. godine, dolazi se do neočekivanog zaključka: jaz u vodećim zemljama na listi se zapravo smanjio.
Specifični trendovi uključuju:
- Blagi pad ekonomske nejednakosti u Severnoj Americi
- Porast nejednakosti u većem delu istočne Evrope i Azije (sa izuzetkom Južne Koreje i Hong Konga)
- Raznolike rezultate u zapadnoj Evropi:
- Značajan porast (približno 20%) u Španiji i Finskoj
- Pad od oko 5% u Nemačkoj i Austriji
Globalna distribucija bogatstva
UBS-ova analiza otkriva da je više od 44% najbogatijih ljudi na svetu koncentrisano u Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi. Zapadna Evropa je dom za oko 25% pojedinaca koji pripadaju takozvanom "top jedan odsto" najbogatijih.
Ovi podaci ukazuju na značajnu koncentraciju globalnog bogatstva u razvijenim ekonomijama Zapada. Međutim, važno je napomenuti da apsolutni nivo bogatstva ne pruža potpunu sliku o kvalitetu života i ekonomskim mogućnostima u ovim zemljama.
Faktori koji utiču na ekonomsku nejednakost
Stručnjaci ističu da je ekonomska nejednakost rezultat kompleksnog spleta faktora, uključujući:
- Kvalitet i dostupnost obrazovanja
- Pristup zdravstvenoj zaštiti
- Struktura tržišta rada
- Društvene politike i programi socijalne zaštite
Ovi faktori mogu značajno varirati u zavisnosti od specifičnih socio-ekonomskih i političkih uslova u svakoj zemlji. Stoga je za efikasno rešavanje problema ekonomske nejednakosti neophodno razviti prilagođene strategije koje uzimaju u obzir lokalni kontekst.
Globalni trendovi u ličnoj imovini
UBS-ova analiza pruža zanimljiv uvid u globalne trendove lične imovine od početka milenijuma. Statistički gledano, svetska populacija je naizgled napravila značajan napredak:
- Procenat onih koji poseduju manje od 10.000 američkih dolara se gotovo prepolovio od 2000. godine
- Broj ljudi koji imaju više od milion dolara godišnje se utrostručio, dostižući približno 1,5% svetske populacije
Međutim, ovi podaci zahtevaju pažljivu interpretaciju. Ukupno bogatstvo koje poseduje najbogatijih 1,5% stanovništva obuhvata gotovo polovinu globalnog bogatstva, što ukazuje na kontinuiranu koncentraciju resursa u rukama malog broja pojedinaca.
Izazovi u merenju ekonomske nejednakosti
Važno je napomenuti da postojeće metode merenja ekonomske nejednakosti imaju određena ograničenja. Na primer, definicija "najsiromašnijih" bazirana na fiksnom iznosu u dolarima ne uzima u obzir inflaciju i razlike u kupovnoj moći između zemalja.
Stručnjaci sugerišu da bi u budućnosti trebalo razviti sofisticiranije metode merenja koje bi uzele u obzir:
- Promene u vrednosti valuta
- Razlike u troškovima života između zemalja
- Kvalitativne aspekte ekonomskog blagostanja
U zaključku, analiza ekonomske nejednakosti koju je sproveo UBS pruža važan uvid u globalne trendove raspodele bogatstva. Iako su neki pokazatelji ohrabrujući, poput smanjenja procenta najsiromašnijih, kontinuirana koncentracija bogatstva u rukama malog broja pojedinaca ostaje značajan izazov. Rešavanje ovog problema zahteva koordinisane napore na globalnom nivou, uključujući reforme u oblastima obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite.