Protekla godina donela je neočekivanu eskalaciju geopolitičkih tenzija, transformišući globalni politički pejzaž. Umesto očekivanog smirivanja, svet je svedočio zaoštravanju kriza na više frontova, uključujući pogoršanje odnosa između velikih sila i nove energetske izazove.
Zaoštravanje odnosa SAD i Kine
Odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Kine doživeli su značajno pogoršanje tokom 2021. godine. Umesto očekivanog poboljšanja nakon promene administracije u Vašingtonu, došlo je do zaoštravanja tenzija koje mnogi analitičari opisuju kao novi Hladni rat.
Administracija predsednika SAD Džoa Bajdena zauzela je čvrst stav prema Pekingu, posebno po pitanju Tajvana. Vašington je jasno stavio do znanja da će braniti Tajvan u slučaju kineske agresije, na šta je Kina odgovorila upozorenjem da se SAD "igraju vatrom". Dodatno, optužbe za "genocid" nad ujgurskom manjinom u pokrajini Sinđan dodatno su pogoršale odnose.
Krajem 2021. godine, predsednik Bajden je potpisao zakon kojim se zabranjuje uvoz robe iz Sinđana i uvode sankcije pojedincima odgovornim za organizovanje prisilnog rada. Ova odluka je usledila nakon upozorenja Stejt departmenta američkim kompanijama da izbegavaju saradnju sa vlastima u Sinđanu, čak i indirektno.
Rusija i NATO: Nove tenzije na istoku Evrope
Paralelno sa zaoštravanjem odnosa sa Kinom, Sjedinjene Države su se suočile sa pogoršanjem odnosa sa Rusijom. Trenutni odnosi između Vašingtona i Moskve ocenjuju se kao najlošiji od vremena Hladnog rata, sa fokusom na pitanje daljeg širenja NATO-a na istok.
Rusija je iznela konkretan zahtev za pisanim garancijama da se NATO neće dalje širiti, posebno naglašavajući da Ukrajina ne sme biti primljena u vojni savez. Ovaj zahtev je naišao na hladan prijem u Vašingtonu i sedištu NATO-a, što je dovelo do dodatnog zaoštravanja situacije.
Kao odgovor na ovu situaciju, Moskva je počela da gomila vojne trupe duž granice sa Ukrajinom, istovremeno podsećajući na svoj nuklearni arsenal i supersonične rakete. Kijev je izrazio zabrinutost da ruska armija čeka samo povoljne vremenske uslove za potencijalni napad.
Potpredsednica SAD Kamala Haris upozorila je Rusiju na mogućnost uvođenja do sada "neviđenih sankcija" u slučaju agresije na Ukrajinu. Očekuje se da će predsednik Bajden i ruski predsednik Vladimir Putin održati sastanak početkom 2022. godine, što bi moglo da pruži jasniju sliku o budućem smeru odnosa dve najjače vojne sile sveta.
Evropska unija: Između energetske krize i geopolitičkih izazova
Evropska unija se našla u složenoj situaciji, suočavajući se istovremeno sa energetskom krizom i potrebom za definisanjem svoje pozicije u globalnim geopolitičkim previranjima. Odlazak Angele Merkel sa pozicije nemačke kancelarke označio je prekretnicu u odnosima Berlina i Moskve.
Projekat gasovoda "Severni tok 2", koji je trebalo da osigura stabilno snabdevanje zapadne Evrope ruskim gasom po povoljnim cenama, suspendovan je odlukom nemačkih regulatora. Ova odluka, doneta uz političku podršku, označila je značajan zaokret u energetskoj politici Evrope.
Kao posledica ovih dešavanja, Evropa se sve više okreće uvozu gasa iz SAD. Međutim, ova promena je dovela do rekordnog rasta cena prirodnog gasa tokom jeseni i zime 2021. godine, što je rezultiralo povećanjem cena električne energije i rastom inflacije širom kontinenta.
Nova vlada nemačkog kancelara Olafa Šolca nije pokazala nameru da promeni kurs po pitanju "Severnog toka 2", niti da ratifikuje investicioni sporazum sa Kinom koji je EU postigla prethodne godine pod vođstvom Angele Merkel. Dodatno, odnosi EU sa Velikom Britanijom nakon Brexita zapali su u krizu, dodatno komplikujući geopolitičku situaciju u Evropi.
Klimatske promene: Retko polje saradnje
Uprkos rastućim tenzijama na mnogim frontovima, klimatske promene su se pokazale kao jedno od retkih polja gde je moguća saradnja između velikih sila. Konferencija COP26 u Glazgovu rezultirala je usaglašavanjem klimatskih ciljeva, što predstavlja svetlu tačku u inače tmurnoj slici međunarodnih odnosa.
Međutim, ostaje da se vidi da li će veliki izvoznici fosilnih goriva, uključujući Rusiju, arapske zemlje, pa čak i SAD, zaista biti spremni da se u kratkom roku odreknu eksploatacije ovih resursa, s obzirom na ogromne prihode koje oni donose.
U zaključku, eskalacija geopolitičkih tenzija tokom 2021. godine značajno je promenila globalnu političku scenu. Odnosi između velikih sila, posebno SAD, Kine i Rusije, dospeli su na najnižu tačku u poslednjih nekoliko decenija, dok se Evropa suočava sa energetskom krizom i potrebom za redefinisanjem svoje uloge u novom geopolitičkom poretku.