Generacija Z, rođena između sredine 1990-ih i ranih 2000-ih, donosi nove perspektive i izazove na tržište rada u Srbiji. Njihovi stavovi i očekivanja značajno oblikuju odnose između poslodavaca i zaposlenih, menjajući tradicionalne poslovne prakse.
Karakteristike i vrednosti Generacije Z na radnom mestu
Generacija Z pokazuje izuzetnu svest o globalnim problemima. Klimatske promene, socijalna pravda i mentalno zdravlje nisu za njih samo teme za razgovor - oni žele da budu aktivni učesnici u rešavanju ovih pitanja. Prema istraživanju koje je sproveo Startuj Infostud, čak 74% pripadnika ove generacije očekuje da brendovi budu otvoreni i transparentni u svojim poslovnim praksama.
Ova generacija preispituje tradicionalne aspekte poslovnog sveta, uključujući radno vreme i dress code. Za njih su ključni faktori finansijska nadoknada, fleksibilnost i ravnoteža između posla i privatnog života. Oni podstiču kompanije da budu autentične, a teme koje su nekada bile tabu, poput mentalnog zdravlja i identiteta, sada su deo svakodnevnih razgovora zahvaljujući njihovoj otvorenosti.
Izazovi tranzicije iz obrazovanja u svet rada
Prelazak iz obrazovnog sistema u profesionalni život predstavlja značajan izazov za mlade. Približno 73% pripadnika Generacije Z smatra ovu promenu stresnom, navodeći neodlučnost u izboru zanimanja, nedostatak organizacionih veština i sumnju u izbor fakulteta kao glavne razloge. Interesantno je da nivo stresa raste s godinama, dok optimizam opada - mladi od 15 do 19 godina pokazuju manji nivo stresa i veći optimizam u poređenju sa onima između 24 i 28 godina.
Velika većina mladih (94%) veruje da država i sistem treba da pruže veću podršku i bolje uslove za razvoj njihovih karijera. Ovo ukazuje na potrebu za sistemskim promenama koje bi olakšale tranziciju mladih na tržište rada.
Preferencije u izboru karijere i radnog okruženja
Oblasti u kojima mladi najviše žele da rade su informacione tehnologije, marketing, ekonomija i menadžment. Većina preferira rad u srednjim ili velikim kompanijama. Zanimljivo je primetiti regionalne razlike u karijernim aspiracijama:
- Mladi iz Beograda i Vojvodine više su zainteresovani za rad u privatnom sektoru i međunarodnim kompanijama
- Oni iz Južne i Istočne Srbije, Šumadije i Zapadne Srbije više su fokusirani na državne institucije i tradicionalne oblasti poput javne administracije, prosvete i poljoprivrede
Ove razlike mogu biti rezultat različitih ekonomskih prilika i kulturoloških faktora u različitim delovima zemlje.
Očekivanja Generacije Z od poslodavaca
Transparentnost i autentičnost su ključni faktori za privlačenje talenata iz Generacije Z. Oni žele da znaju šta kompanija zaista predstavlja, a ne samo ono što piše u marketinškim materijalima. Autentičnost brenda je toliko važna da 66% mladih izjavljuje da ne bi radilo za kompaniju čiji imidž ne odgovara stvarnim uslovima rada.
Kada je reč o procesu zapošljavanja, mladi očekuju:
- Brz i efikasan proces regrutacije
- Jasnu komunikaciju tokom celog procesa
- Adekvatnu finansijsku nadoknadu
- Dobre međuljudske odnose
- Balans između posla i slobodnog vremena
- Stabilnost radnog mesta
Interesantno je da bi 46% mladih pristalo na manju platu u kompaniji koja neguje vrednosti koje oni cene, što ukazuje na važnost korporativne kulture i društvene odgovornosti za ovu generaciju.
Izazovi i prilike na tržištu rada
Generacija Z u Srbiji ulazi na tržište rada sa visokim očekivanjima u pogledu plata. Istraživanje pokazuje da očekuju početnu zaradu od oko 89.000 dinara, s nadom da će tokom karijere dostići gotovo duplo više. Međutim, realnost je da prosečna prva plata diplomca iznosi približno 72.000 dinara.
Broj oglasa za pozicije bez iskustva i prilike za prakse raste iz godine u godinu, što na prvi pogled deluje ohrabrujuće. Međutim, ukupan broj raspisanih oglasa stagnira poslednje dve godine. Depopulacija, starenje radne snage i nesklad između traženih i ponuđenih veština stvorili su deficit kandidata na tržištu, što na neki način ide u prilog mladima.
Ipak, konkurencija nije nestala. Na jedan oglas za kandidate bez iskustva prijavi se u proseku 64 osobe, a na prakse oko 72. Nakon diplomiranja, mladi u proseku čekaju četiri meseca na zaposlenje, konkurišući na oko 12 pozicija pre nego što dobiju prvu priliku.
Emigracija kao opcija za mlade
Zabrinjavajući podatak je da 57% mladih razmišlja o preseljenju iz zemlje. Kao glavne motivatore za odlazak navode kvalitet života, dobre plate, kao i prilike za razvoj karijere. Ovo predstavlja značajan izazov za srpsko društvo i ekonomiju, jer odliv mladih talenata može imati dugoročne negativne posledice.
Zaključak: Potreba za međugeneracijskom saradnjom
U ovim izazovnim vremenima, Generacija Z se suočava sa brojnim preprekama pri ulasku na tržište rada. Međutim, oni donose svežinu i nove perspektive koje mogu značajno uticati na društvo i poslovni svet. Ključ uspeha leži u međugeneracijskoj saradnji i međusobnom razumevanju. Samo zajedničkim naporima možemo prevazići izazove i stvoriti radno okruženje koje odgovara potrebama svih generacija, uključujući i Generaciju Z.