Ruski energetski gigant Gazprom objavio je iznenađujuću odluku o obustavi isporuka gasa preko ključnog gasovoda Severni tok 1, što je izazvalo ozbiljnu zabrinutost širom Evrope o potencijalnoj energetskoj krizi.
Neočekivani prekid isporuke gasa
U petak uveče, Gazprom je saopštio da će protok gasa kroz Severni tok 1, vitalni gasovod za snabdevanje Evrope, biti "potpuno" obustavljen. Ova odluka je doneta neposredno pre planiranog nastavka rada gasovoda u subotu, nakon trodnevnog prekida zbog redovnog održavanja. Kompanija je kao razlog navela otkriće "curenja ulja" na turbini tokom inspekcije.
Ova vest je došla u kritičnom trenutku, kada se evropske zemlje užurbano pripremaju da izbegnu potencijalnu energetsku krizu tokom predstojeće zime. Gazprom tvrdi da je problem otkriven tokom tehničke kontrole sprovedene u saradnji sa predstavnicima nemačke kompanije SE, proizvođača turbine.
Kontroverze oko tehničkih problema
Ruska kompanija je detaljnije objasnila problem, navodeći da je uočeno curenje ulja na "kablovima za merenje brzine rotora". Kao dokaz, objavili su fotografiju na društvenoj mreži Telegram, prikazujući kablove prekrivene braonkastom tečnošću.
Međutim, Siemens Energy, proizvođač turbina, osporio je Gazpromovu odluku. U saopštenju objavljenom kasno u petak, kompanija je izjavila da "curenje ulja ne predstavlja tehnički opravdan razlog za obustavu rada gasovoda". Dodali su da slični incidenti u prošlosti nisu dovodili do prekida operacija.
Političke implikacije i optužbe
Ova situacija dodatno je zaoštrila već napete odnose između Rusije i Zapada. Kremlj je ranije tog dana sugerisao da je rad Severnog toka 1 "ugrožen" zbog nedostatka rezervnih delova, što je navodno posledica sankcija uvedenih Moskvi zbog njene vojne intervencije u Ukrajini.
Od početka sukoba u Ukrajini krajem februara, Rusija je značajno smanjila isporuke gasa evropskim zemljama. Ovo se tumači kao odgovor na opsežne zapadne sankcije. Evropski lideri, čije su zemlje u velikoj meri zavisne od ruskog gasa, optužuju Moskvu da koristi energente kao sredstvo političkog pritiska. Kremlj, s druge strane, negira ove navode i insistira da su problemi isključivo tehničke prirode, uzrokovani sankcijama ili kašnjenjima u plaćanju.
Posledice po evropsku energetsku sigurnost
Ovaj najnoviji razvoj događaja dodatno komplikuje ionako složenu energetsku situaciju u Evropi. Mnoge zemlje se sada suočavaju sa izazovom pronalaženja alternativnih izvora energije u kratkom roku. Stručnjaci upozoravaju da bi produženi prekid isporuka ruskog gasa mogao dovesti do ozbiljnih ekonomskih posledica i potencijalnih nestašica energije tokom zimskih meseci.
Evropske vlade ubrzano razvijaju planove za uštedu energije i diversifikaciju izvora snabdevanja. Neke zemlje razmatraju ponovno aktiviranje elektrana na ugalj, uprkos ekološkim zabrinutostima, dok druge ulažu u obnovljive izvore energije i infrastrukturu za tečni prirodni gas (TNG).
U zaključku, obustava isporuka gasa preko Severnog toka 1 predstavlja značajan izazov za evropsku energetsku sigurnost. Dok Gazprom insistira na tehničkim problemima, mnogi vide ovaj potez kao deo šire geopolitičke strategije. Rešavanje ove krize zahtevaće pažljivo balansiranje između energetskih potreba, političkih odnosa i dugoročnih ciljeva održivosti.