Izvor: Biznis.rs | Foto: Shutterstock

G20 se obavezuje na saradnju u oporezivanju superbogatih

Na nedavnom sastanku G20 u Rio de Žaneiru, članice su se obavezale na saradnju u efikasnijem oporezivanju superbogatih. Iako nije postignut konsenzus o "svetskom porezu", ovaj potez predstavlja značajan korak u borbi protiv globalne nejednakosti.

G20 prepoznaje potrebu za pravednijim oporezivanjem

Ministri finansija Grupe 20 (G20) okupili su se u Rio de Žaneiru na dvodnevnom sastanku koji je privukao pažnju svetske javnosti. Glavna tema razgovora bila je oporezivanje superbogatih, što je izazvalo intenzivne debate među učesnicima. Ovaj skup, koji je okupio predstavnike 19 najvećih svetskih ekonomija, Evropske unije i Afričke unije, imao je za cilj pripremu terena za predstojeći samit šefova država i vlada G20, zakazan za sredinu novembra.

Brazilski predsednik, Luis Inasio Lula da Silva, kao domaćin ovogodišnjeg predsedavanja G20, predložio je uvođenje minimalne takse za najbogatije pojedince na globalnom nivou. Iako ovaj predlog nije naišao na jednoglasno odobravanje, postignut je kompromis kojim se sve članice podstiču da razmotre mogućnosti za povećanje poreskog opterećenja najimućnijih slojeva društva.

Izazovi u postizanju konsenzusa o fiskalnoj politici

Uprkos različitim stavovima o konkretnim merama, članice G20 su se složile oko potrebe za efikasnijim oporezivanjem najbogatijih pojedinaca. U zajedničkoj deklaraciji o "međunarodnoj fiskalnoj saradnji", naglašeno je da će se, uz puno poštovanje fiskalnog suvereniteta svake zemlje, raditi na pronalaženju načina da se superbogati pravičnije oporezuju.

Deklaracija ističe da nejednakosti u bogatstvu i prihodima predstavljaju ozbiljnu pretnju ekonomskom rastu i socijalnoj koheziji, posebno naglašavajući negativan uticaj na najranjivije društvene grupe. Zemlje članice su se obavezale na sprovođenje efikasne, pravedne i progresivne fiskalne politike kao odgovor na ove izazove.

Različiti pristupi i stavovi zemalja članica

Dok su zemlje poput Brazila, Francuske, Južne Afrike, Španije i Afričke unije snažno podržale ideju o povećanom oporezivanju superbogatih, Sjedinjene Američke Države su zauzele nešto drugačiji stav. SAD su, naime, odbacile mogućnost međunarodnih pregovora o ovoj temi, ističući da su poreska pitanja u nadležnosti svake pojedinačne zemlje.

Uprkos ovim razlikama, brazilski ministar finansija Fernando Adad izrazio je zadovoljstvo postignutim rezultatom. On je naglasio moralnu važnost činjenice da dvadeset najbogatijih zemalja sveta prepoznaje problem nejednakosti u oporezivanju između bogatih i siromašnih.

Reakcije međunarodnih organizacija i stručnjaka

Kristalina Georgijeva, generalna direktorka MMF-a, koja je prisustvovala sastancima u Riju, pozdravila je stav G20 u prilog "fiskalne pravde". Ona je ocenila da je odluka o saradnji u oporezivanju najbogatijih korak u pravom smeru.

Francuski ekonomista Gabrijel Zikman, autor izveštaja o ovoj temi na zahtev Brazila, pozdravio je činjenicu da su se zemlje G20 po prvi put u istoriji složile oko potrebe za promenom načina oporezivanja superbogatih. Deklaracija predviđa razmenu dobrih praksi i koncipiranje mehanizama za borbu protiv utaje poreza, što bi trebalo da posluži kao osnova za buduću međunarodnu saradnju u ovoj oblasti.

Američki dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, Džozef Štiglic, pozvao je šefove država i vlada da do novembarskog samita daju zeleno svetlo za uvođenje minimalnih koordinisanih normi u vezi sa oporezivanjem najbogatijih. On je naglasio da je sada pravo vreme za konkretne akcije.

Značaj postignutog konsenzusa i budući izazovi

Nevladina organizacija Grinpis ocenila je konsenzus postignut na sastanku kao istorijski, ističući da je ovo važna prekretnica za G20, koja po prvi put zvanično priznaje potrebu za efikasnijim oporezivanjem superbogatih.

Međutim, treba imati u vidu da G20 i dalje ostaje podeljena po pitanjima kao što su rat u Ukrajini i izraelska ofanziva u Gazi. Ove podele su predstavljale izazov u sastavljanju zajedničkog saopštenja, što je Brazil, kao predsedavajući, rešio izdavanjem tri različita dokumenta.

Pored pitanja oporezivanja, neke članice G20 su pozdravile i "konsenzus" oko Lulinog predloga za formiranje svetskog saveza u borbi protiv gladi i siromaštva. Takođe je naglašena potreba za pojačanim naporima u borbi protiv klimatskih promena i ekoloških kriza.

Zaključak: Ka pravednijoj globalnoj fiskalnoj politici

Sastanak G20 u Rio de Žaneiru označio je važan korak ka uspostavljanju pravednijeg globalnog sistema oporezivanja superbogatih. Iako nisu postignuti konkretni dogovori o "svetskom porezu", sama činjenica da su se najveće svetske ekonomije složile o potrebi za efikasnijim oporezivanjem najbogatijih pojedinaca predstavlja značajan napredak u borbi protiv globalne nejednakosti.