Na srpskom tržištu povrća, futoški kupus zauzima posebno mesto kao autohtona sorta sa zaštićenim geografskim poreklom. Ovaj članak istražuje trenutno stanje na tržištu kupusa, s posebnim osvrtom na futoški kupus, njegove karakteristike i izazove s kojima se suočavaju proizvođači.
Tržište kupusa u Srbiji: Pregled situacije
Prema podacima Veletržnice Beograd, kupus je bio najprodavanija namirnica u novembru, sa porastom cene od približno 7% u odnosu na prethodni period. Najveća ponuda dolazi iz Vojvodine i Čačka, dok se najveća proizvodnja ostvaruje u regionu Šumadije i zapadne Srbije.
Cene kupusa na Kvantašu, popularnom beogradskom veletržištu, variraju zavisno od vrste. Obični beli kupus se može naći za oko 60 do 80 dinara po kilogramu, crveni kupus je nešto skuplji i kreće se od 80 do 120 dinara, dok je kineski kupus najskuplji sa cenom od 150 do 200 dinara. Kiseli kupus se prodaje po ceni od 120 do 160 dinara za kilogram.
Futoški kupus: Srpski brend sa zaštićenim geografskim poreklom
Futoški kupus je posebno tražen tokom novembra, kada tradicionalno počinje sezona kiseljenja i pripreme zimskih prazničnih specijaliteta. Ova sorta kupusa je poznata po svom kvalitetu i jedinstvenim karakteristikama koje ga čine idealnim za kiseljenje.
Miroljub Janković, predsednik Udruženja "Futoški kupus", ističe da je ove godine došlo do značajnog smanjenja proizvodnje. "Pod futoškim kupusom je bilo oko 25 hektara, ali zbog malih prinosa to možemo računati kao 12,5 hektara. Za izvoz nema svežeg kupusa, a za domaće potrebe - ko se snađe u narednih nedelju dana, snašao se. Posle toga, futoškog kupusa neće biti jer ga je ostalo još malo," objašnjava Janković.
Cene i prepoznavanje pravog futoškog kupusa
Cene svežeg futoškog kupusa variraju zavisno od količine. Za kupovinu do 100 kilograma, cena je oko 120 dinara po kilogramu. Međutim, za veće količine, cena može pasti i do 90 dinara. Cene kiselog futoškog kupusa još nisu formirane, jer prva serija tek treba da bude gotova.
Prepoznavanje pravog futoškog kupusa može biti izazovno za prosečnog potrošača. Janković objašnjava: "Glavne odlike futoškog kupusa su tanak list, slaba nervatura, malo spljoštena glavica. Pod rukom je vrlo nežan i lakši je od svih hibridnih kombinacija." Međutim, napredak u inženjeringu hibridnih sorti otežava razlikovanje, pa se kupci lako mogu prevariti.
Izazovi u proizvodnji i budućnost futoškog kupusa
Proizvođači futoškog kupusa suočavaju se sa brojnim izazovima. Ove godine, rod je bio znatno slabiji nego prethodnih sezona. Osim smanjenih prinosa, problem predstavlja i generalno smanjenje površina pod kupusom. Ovi faktori doveli su do toga da je ponuda futoškog kupusa ograničena i da ga na tržištu već ponestaje.
Uprkos izazovima, futoški kupus ostaje važan deo srpske poljoprivredne tradicije. Njegov jedinstveni ukus i kvalitet čine ga nezamenljivim sastojkom mnogih tradicionalnih jela. Međutim, potrebno je uložiti napore u očuvanje i unapređenje proizvodnje kako bi se osigurala budućnost ovog srpskog brenda.
U zaključku, situacija sa futoškim kupusom ilustruje šire izazove s kojima se suočava srpska poljoprivreda. Očuvanje autohtonih sorti, prilagođavanje klimatskim promenama i održavanje konkurentnosti na tržištu ključni su za budućnost ne samo futoškog kupusa, već i celokupne poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.