Francuska vlada je nedavno objavila revolucionarni nacrt budžetskog plana za 2025. godinu, koji predviđa drastične mere štednje i reforme javnog sektora. Ovaj plan ima za cilj smanjenje deficita zemlje i usklađivanje sa fiskalnim pravilima Evropske unije.
Izazovi budžetskog plana Francuske
Novi budžetski plan Francuske dolazi u trenutku kada se zemlja suočava sa ozbiljnim ekonomskim izazovima. Deficit zemlje očekuje se da dostigne više od 6% BDP-a do kraja tekuće godine, što je znatno iznad proseka drugih evropskih zemalja. Ova situacija stavila je francusku vladu pod ogroman pritisak, kako od strane finansijskih tržišta, tako i od Evropske unije, da hitno preduzme mere za uravnoteženje budžeta.
Premijer Mišel Barnije (Michel Barnier) i njegova novoformirana vlada suočavaju se sa teškim zadatkom balansiranja između potrebe za fiskalnom konsolidacijom i očuvanja ekonomskog rasta. Dugoročni cilj ovih mera je smanjenje deficita na 3% BDP-a, što je u skladu sa strogim fiskalnim pravilima EU.
Ambiciozni ciljevi i mere štednje
Vladin plan predviđa uštedu od približno 60 milijardi evra samo u 2025. godini, što predstavlja gotovo 2% francuskog BDP-a. Ovaj potez je bez presedana u modernoj francuskoj istoriji i ukazuje na ozbiljnost situacije sa kojom se zemlja suočava. Prema projekcijama francuskih vlasti, ove mere bi trebalo da smanje deficit zemlje na oko 5% BDP-a u narednoj godini.
Antoan Arman (Antoine Armand), novoimenovani ministar ekonomije, najavio je nesvakidašnje smanjenje javne potrošnje od skoro 40 milijardi evra. Ova mera će obuhvatiti sva ministarstva, što je izazvalo značajne kontroverze unutar same vlade. Uprkos tome, Arman je uverio javnost da ovi rezovi neće ugušiti ekonomski rast niti će negativno uticati na srednju klasu i domaćinstva sa nižim prihodima.
Uticaj na javni sektor i državne službe
Državni aparat će biti najviše pogođen ovim merama, sa planiranim smanjenjem potrošnje od preko 20 milijardi evra. Ministar budžeta, Loren Sen Martin (Laurent Saint Martin), objasnio je strategiju rečima: "Moramo postići bolje rezultate sa manje zaposlenih." Konkretno, predloženo je ukidanje približno 2.200 radnih mesta, koja će biti raspoređena između različitih ministarstava i državnih operatera.
Sen Martin je naglasio da će ovo biti "ciljane redukcije" a ne "nasumični rezovi", ukazujući na strateški pristup vlade u rešavanju budžetskog deficita. Međutim, ove mere će nesumnjivo imati značajan uticaj na funkcionisanje javnih službi i kvalitet usluga koje pružaju građanima.
Sektori najviše pogođeni budžetskim rezovima
Obrazovni sektor će pretrpeti najznačajnije promene, sa planiranim smanjenjem od preko 4.000 radnih mesta za nastavnike. Ova odluka je izazvala zabrinutost među prosvetnim radnicima i sindikatima, koji upozoravaju na moguće negativne posledice po kvalitet obrazovanja.
S druge strane, ministar budžeta je obećao "značajna povećanja kako bi se ojačala suverenost i bezbednost", posebno u sektorima pravosuđa i oružanih snaga. Ovo ukazuje na strateško preusmeravanje resursa ka oblastima koje se smatraju ključnim za nacionalnu sigurnost i funkcionisanje pravne države.
Interesantno je da će i budžet Ministarstva sporta pretrpeti znatne rezove. Ova odluka je opravdana završetkom perioda Olimpijskih igara, što sugeriše da vlada smatra da su velike investicije u sportsku infrastrukturu i programe završene.
Izazovi i perspektive budžetskog plana Francuske
Implementacija ovog ambicioznog budžetskog plana suočiće se sa brojnim izazovima. Sindikati i opozicione stranke već su izrazili zabrinutost zbog potencijalnog uticaja na javne usluge i socijalnu zaštitu. Takođe, postoji rizik da bi preoštri rezovi mogli usporiti ekonomski oporavak zemlje nakon pandemije COVID-19.
Uprkos tome, francuska vlada ostaje odlučna u nameri da sprovede ove reforme, ističući da su one neophodne za dugoročnu finansijsku stabilnost zemlje i njenu poziciju unutar Evropske unije. Uspeh ovog plana biće od ključnog značaja ne samo za Francusku, već i za stabilnost evrozone u celini.
U zaključku, budžetski plan Francuske za 2025. godinu predstavlja ambiciozan i kontroverzan pokušaj da se zemlja izvuče iz fiskalne krize. Dok vlada insistira na neophodnosti ovih mera, njihova implementacija i dugoročni efekti ostaju predmet intenzivne debate u francuskom društvu i šire u Evropskoj uniji.