Fiskalni savet Srbije nedavno je objavio kritičku analizu revidirane Fiskalne strategije vlade, ukazujući na neopravdano povećanje budžetskog deficita i propuštene prilike za smanjenje javnog duga. Ova analiza otvara važna pitanja o fiskalnoj politici zemlje i njenim dugoročnim ekonomskim implikacijama.
Analiza budžetskog deficita i njegovih uzroka
Prema oceni Fiskalnog saveta, nezavisnog tela zaduženog za nadzor fiskalne politike, revidirana Fiskalna strategija predviđa povećanje budžetskog deficita na približno 3% BDP-a u srednjem roku. Ovo povećanje, kako naglašava Savet, nije bilo neophodno, posebno imajući u vidu da je uglavnom uzrokovano rastom tekuće budžetske potrošnje.
Savet priznaje da su određena povećanja javnih rashoda bila neizbežna, poput rashoda za penzije. Takođe, uočeno je povećanje javnih investicija za otprilike 0,5% BDP-a godišnje, što se uglavnom pripisuje troškovima nabavke borbenih aviona Rafal. Međutim, ovi novi rashodi su gotovo u potpunosti kompenzovani korekcijom javnih prihoda naviše u narednim godinama.
Propuštene prilike za smanjenje javnog duga
Fiskalni savet izražava žaljenje zbog propuštene prilike da se štedljivijim planom i nižim fiskalnim deficitom javni dug Srbije ranije spusti ispod 45% BDP-a. Ovo bi omogućilo ranije uvođenje fiskalnih pravila o deficitu, umesto njihovog odlaganja do 2029. godine.
Uprkos ovim kritikama, Savet procenjuje da trenutni plan ne bi trebalo da ugrozi makroekonomsku stabilnost Srbije. Očekuje se da će se javni dug blago smanjivati u odnosu na BDP, pri čemu su projekcije iz revidirane Strategije ocenjene kao umereno konzervativne.
Izazovi u implementaciji Fiskalne strategije
Fiskalni savet upozorava da Fiskalna strategija već duže vreme ne predstavlja obavezujući dokument za vođenje javnih politika. Ovo se ogleda u dupliranju planiranog fiskalnog srednjoročnog deficita u poslednjih godinu dana, kao i u učestalom uvođenju novih politika "u hodu", koje nisu bile predviđene ranijim Strategijama.
Savet predlaže da Vlada obezbedi veću podršku Republičkom zavodu za statistiku za jačanje njegovih stručnih i operativnih kapaciteta, ističući važnost kvalitetnog rada ove institucije za dobro vođenje javnih politika.
Revizija BDP-a i njen uticaj na makroekonomsku sliku
Poslednja revizija BDP-a značajno je promenila makroekonomsku sliku Srbije. Nova procena BDP-a za 2024. godinu iznosi približno 82 milijarde evra, što je znatno više od prethodne procene od 76,4 milijarde evra. Savet napominje da je ovo već treća značajna revizija BDP-a Srbije u prethodnih deset godina, kojom je nivo BDP-a relativno snažno povećan (od 5 do 7% po reviziji), što nije uobičajena praksa u drugim evropskim zemljama.
Unapređenja u transparentnosti javnih investicija
Revidirana Fiskalna strategija donosi značajno unapređenje u vidu pregleda velikih investicionih projekata iz republičkog budžeta. Strategija sada sadrži poseban odeljak koji obuhvata 66 republičkih kapitalnih projekata vrednosti veće od 20 miliona evra, izuzimajući ulaganja iz oblasti odbrane i bezbednosti.
Ovo omogućava poreskim obveznicima uvid u brojne važne informacije koje ranije nisu bile dostupne. Na primer, sada je jasno vidljivo da će neki veliki projekti, poput izgradnje Nacionalnog stadiona sa pratećim sadržajima, koštati znatno više nego što je inicijalno bilo najavljeno - procenjuje se na približno 960 miliona evra.
Međutim, Fiskalni savet ukazuje na određene nedostatke u objavljenoj tabeli investicionih projekata. Neki važni projekti, poput izgradnje saobraćajnice Bački Breg-Kikinda ("Osmeh Srbije") i rekonstrukcije prateće infrastrukture na aerodromu "Konstantin Veliki" u Nišu, nisu uključeni ili su samo delimično prikazani.
U zaključku, Fiskalni savet poziva na veću fiskalnu disciplinu i transparentnost u planiranju i implementaciji budžetskog deficita i javnih investicija. Iako revidirana Fiskalna strategija donosi određena poboljšanja, posebno u pogledu transparentnosti kapitalnih projekata, postoji prostor za dalje unapređenje fiskalne politike Srbije.