Uspešna fiskalna politika predstavlja temelj ekonomskog napretka Srbije. Stručnjaci ističu njenu ključnu ulogu u održavanju makroekonomske stabilnosti i podsticanju dugoročnog rasta. Ovaj članak analizira trenutno stanje, izazove i perspektive fiskalne politike Srbije.
Značaj fiskalne politike za ekonomski razvoj Srbije
Fiskalna politika igra presudnu ulogu u ekonomskom razvoju Srbije. Prema rečima Leva Ratnovskog, stalnog predstavnika MMF-a u Srbiji, kredibilna i oprezna fiskalna politika predstavlja najbolji način za održavanje i unapređenje odličnih makroekonomskih rezultata. Ova izjava, data na 24. Beogradskom ekonomskom forumu, naglašava važnost strateškog pristupa državnoj potrošnji.
Ratnovski je posebno istakao da se Srbija trenutno nalazi u kritičnoj fazi razvojnog ciklusa, gde su troškovi, naročito oni vezani za kapitalna ulaganja, značajno povećani. U ovakvim okolnostima, održavanje fiskalne discipline postaje imperativ. Strateško trošenje novca u skladu sa prioritetima ključno je za dugoročnu ekonomsku stabilnost i rast.
Novi sporazum sa MMF-om i fiskalna disciplina
Postizanje novog PCI sporazuma između Srbije i MMF-a predstavlja značajan korak ka jačanju fiskalne discipline. Ovaj sporazum ima za cilj da podrži fiskalnu odgovornost i predviđa održavanje fiskalnog deficita na nivou do 3% do kraja 2027. godine. Ratnovski ističe da je ovakav dogovor od izuzetne važnosti, s obzirom na istorijske primere zemalja koje su, jednom kada su počele sa prekomernom potrošnjom, teško uspevale da je zaustave.
Kada je reč o fiskalnom pravilu vezanom za udeo javnog duga u BDP-u, koji trenutno iznosi približno 48%, dogovoreno je da se primena pravila o maksimalnom udelu od 45% odloži za period nakon 2027. godine. Ovaj kompromis praćen je obavezom Vlade Srbije da pažljivo prati i optimizuje potrošnju kako bi se sprečilo prekoračenje dogovorenog fiskalnog deficita.
Izazovi privrednog rasta i javnog duga
Professor Dejan Šoškić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu ukazao je na kompleksnu vezu između privrednog rasta, zaduživanja i javnog duga. On ističe da Srbija od 2012. godine beleži sporiji privredni rast u poređenju sa prosekom zemalja centralne i istočne Evrope, kao i sa svetskim prosekom. Istovremeno, nivo javnog duga je porastao za otprilike 22 milijarde evra, dok je BDP u evrima realno porastao za oko 32%.
Ovi podaci ukazuju na potrebu za pažljivim balansiranjem između podsticanja ekonomskog rasta i održavanja održivog nivoa javnog duga. Nikola Altiparmakov, član aktuelnog saziva Fiskalnog saveta, naglašava značaj prioritizacije rashoda u narednom periodu. On ističe da su kapitalna ulaganja dostigla 7% BDP-a, što predstavlja značajnu promenu u strukturi državne potrošnje.
Fokus na poboljšanje poslovnog okruženja i zelenu ekonomiju
Peter Tabak, vodeći regionalni ekonomista u EBRD-u, ukazuje na potrebu za većim fokusom na poboljšanje poslovnog okruženja i razvoj zelene ekonomije. On ističe važnost prihvatanja standarda korporativnog upravljanja u privatnom sektoru i transformacije porodičnih biznisa u klasične poslovne modele. Istovremeno, naglašava značaj efikasnog upravljanja državnim kompanijama, posebno onima zaduženim za proizvodnju energije i komunalne usluge.
U kontekstu privlačenja stranih investicija, Vladimir Arsenović, državni sekretar u Ministarstvu privrede, ističe značaj dodele investicionog kreditnog rejtinga Srbiji. On navodi da su direktne strane investicije u 2022. godini iznosile približno 4,4 milijarde evra, dok su u prvih osam meseci 2023. godine dostigle 3,2 milijarde evra, što predstavlja rast od 11,6% u odnosu na isti period prethodne godine.
Uloga obrazovanja u ekonomskom razvoju
Professor Nebojša Savić sa fakulteta FEFA naglašava ključnu ulogu obrazovanja u ekonomskom razvoju zemlje. On ističe potrebu za podsticanjem analitičkog i kreativnog mišljenja kod mladih, s obzirom na to da će ove veštine biti najtraženije na tržištu rada u eri novih tehnologija i veštačke inteligencije.
Ovaj fokus na obrazovanje i razvoj ljudskog kapitala predstavlja dugoročnu investiciju u ekonomsku budućnost Srbije. Prilagođavanje obrazovnog sistema zahtevima moderne ekonomije ključno je za održivi ekonomski rast i konkurentnost na globalnom tržištu.
U zaključku, fiskalna politika Srbije suočava se sa brojnim izazovima, ali i mogućnostima. Balansiranje između podsticanja ekonomskog rasta, održavanja fiskalne discipline i ulaganja u ključne sektore poput obrazovanja i zelene ekonomije biće ključno za budući ekonomski uspeh zemlje. Kontinuirana saradnja sa međunarodnim institucijama poput MMF-a i EBRD-a, uz fokus na strukturne reforme i odgovorno upravljanje javnim finansijama, postavlja temelje za stabilnu i prosperitetnu ekonomsku budućnost Srbije.