Borba protiv klimatskih promena zahteva ogromna finansijska ulaganja i značajne promene u globalnim ekonomskim tokovima. Nedavni izveštaji ukazuju na hitnu potrebu za preusmeravanjem sredstava ka održivim inicijativama, dok istovremeno naglašavaju izazove u postizanju ovog cilja.
Finansijski izazovi u borbi protiv klimatskih promena
Prema Izveštaju o trgovini i razvoju UNCTAD-a, procenjuje se da je potrebno mobilisati približno 4 hiljade milijardi dolara godišnje za efikasnu borbu protiv klimatskih promena i ostvarivanje ciljeva održivog razvoja (SDGs). Ova suma, koja je gotovo jednaka BDP-u Nemačke iz 2022. godine, predstavlja ogroman finansijski izazov koji zahteva značajnu transformaciju globalnih finansijskih tokova.
Anastasija Nesvetailova, šefica odeljenja za makroekonomske i razvojne politike u UNCTAD-u, ističe: "Preusmeravanje resursa sa dugogodišnjih i često profitabilnih aktivnosti nije jednostavan zadatak. Uvek je izazov usmeriti sredstva ka novim ili manje sigurnim investicijama za održivi razvoj." Ovaj stav naglašava kompleksnost tranzicije ka održivijoj ekonomiji.
Kontinuirano finansiranje fosilnih goriva kao prepreka
Uprkos globalnim naporima za smanjenje emisija gasova staklene bašte, izveštaj UNCTAD-a otkriva zabrinjavajući trend. Osam godina nakon Pariskog sporazuma, finansiranje fosilnih goriva ne jenjava i iznosi više od 1.000 milijardi dolara godišnje za kompanije koje podržavaju nove razvojne projekte u ovom sektoru. Ova situacija dodatno produbljuje nejednakosti u oblasti klime i finansija.
Nesvetailova naglašava: "Finansiranje fosilnih goriva uglavnom dolazi iz najbogatijih delova sveta, dok najsiromašniji najviše pate od posledica klimatskih promena. Paradoksalno, upravo oni imaju najmanje koristi od energije dobijene iz fosilnih goriva." Ova opservacija ukazuje na potrebu za pravednijom globalnom klimatskom politikom.
Ekonomska otpornost i klimatska kriza
Visoki eksterni savetodavni panel zemalja OECD-a ističe da je poboljšanje ekonomske otpornosti postalo ključni prioritet za vlade širom sveta. Ovo je posebno važno u kontekstu nedavnih turbulentnih događaja, poput pandemije COVID-19 i dalekosežnih efekata rata u Ukrajini. Panel naglašava da klimatska kriza postaje sve hitnija, upozoravajući da će, ako se ne obuzda, klimatske promene predstavljati značajnu i rastuću pretnju globalnoj ekonomskoj i socijalnoj stabilnosti.
Eksperti predlažu nekoliko ključnih koraka za adresiranje ovih izazova:
- Modeliranje makroekonomskih efekata strategija za postizanje neto nultih emisija
- Analiza implikacija ovih strategija na javne finansije
- Stavljanje ljudi u centar tranzicije ka održivoj ekonomiji
- Razumevanje i adresiranje socijalnih implikacija brze tranzicije ka neto nultim emisijama
- Proučavanje potencijalnih tačaka preokreta u klimatskom sistemu i njihovih implikacija na kratkoročnu politiku
Zagađenje vazduha i njegov uticaj na zdravlje dece
UN izveštaj "Globalno stanje vazduha 2024" donosi alarmantne podatke o uticaju zagađenja vazduha na zdravlje najmlađih. Izveštaj otkriva da je zagađenje vazduha drugi vodeći faktor rizika za smrt među decom mlađom od pet godina, odmah nakon neuhranjenosti. U 2021. godini, više od 700.000 smrtnih slučajeva kod dece mlađe od pet godina bilo je povezano sa zagađenjem vazduha.
Ovi podaci ukazuju da približno 15 odsto svih smrtnih slučajeva u svetu među decom mlađom od pet godina može biti pripisano zagađenju vazduha. To znači da svakodnevno gotovo 2.000 dece mlađe od pet godina umire zbog zdravstvenih posledica povezanih sa ovim problemom. Ove statistike naglašavaju urgentnu potrebu za sveobuhvatnim akcijama u borbi protiv zagađenja vazduha.
Indeks učinka u borbi protiv klimatskih promena
Indeks učinka u borbi protiv klimatskih promena za 2024. godinu pruža uvid u napredak i politike 63 zemlje i Evropske unije u oblasti zaštite klime. Ovaj indeks ocenjuje svaku zemlju u četiri ključne kategorije:
- Emisija gasova sa efektom staklene bašte
- Obnovljiva energija
- Potrošnja energije
- Klimatska politika
Prema najnovijim rezultatima, Danska se nalazi na prvom mestu, praćena Estonijom i Filipinima. Među prvih deset zemalja nalaze se i Indija, Holandija, Maroko, Švedska, Čile, Norveška i Portugal. Ovaj indeks služi kao važan pokazatelj globalnog napretka u borbi protiv klimatskih promena i može pomoći u identifikaciji najboljih praksi i područja koja zahtevaju poboljšanje.
U zaključku, borba protiv klimatskih promena zahteva ogromna finansijska ulaganja i fundamentalne promene u globalnim ekonomskim strukturama. Preusmeravanje sredstava ka održivim inicijativama, uz istovremeno adresiranje socijalnih i zdravstvenih implikacija klimatskih promena, predstavlja ključni izazov za međunarodnu zajednicu u narednim godinama.