Evropski fudbal doživljava značajan finansijski oporavak nakon pandemije COVID-19, prema najnovijem izveštaju konsultantske kuće Deloitte. Ovo istraživanje otkriva rekordne prihode i predviđa dalji rast u narednim sezonama, ukazujući na robusnost i otpornost fudbalske industrije.
Rekordni prihodi u evropskom fudbalu
Prema godišnjem istraživanju Football Finance koje je sproveo Deloitte, evropska fudbalska industrija je u sezoni 2022/23 ostvarila prihode od približno 35,3 milijarde evra. Ovo predstavlja impresivan rast od oko 16% u odnosu na prethodnu sezonu, što jasno ukazuje na potpuni oporavak od posledica pandemije. Ovaj iznos obuhvata prihode klubova, nacionalnih saveza, UEFA i FIFA (za njihove aktivnosti na evropskom kontinentu).
Analitičari predviđaju da će se ovaj trend rasta nastaviti, iako nešto sporijim tempom. Za tekuću sezonu se očekuju prihodi od otprilike 37,6 milijardi evra, dok se za narednu sezonu prognozira cifra od oko 39,1 milijardu evra. Ovi podaci svedoče o izuzetnoj otpornosti fudbalske industrije i njenoj sposobnosti da se prilagodi i oporavi čak i nakon značajnih izazova.
Dominacija "velike petorke" u prihodima
Kao i u prethodnim godinama, najveći deo prihoda generišu klubovi iz takozvane "velike petorke" evropskih liga - Engleske, Španije, Italije, Nemačke i Francuske. Samo njihove elitne lige su ostvarile prihode od približno 19,6 milijardi evra, što predstavlja rast od oko 14% u odnosu na prethodni izveštajni period. Ovaj podatak jasno ilustruje dominantnu poziciju ovih liga u evropskom fudbalu.
Posebno je zanimljivo primetiti kako je ukidanje ograničenja na posete stadionima značajno uticalo na finansijsko stanje timova. Prihodi od prodaje ulaznica na dan utakmica (matchday prihodi) porasli su za otprilike 700 miliona evra, dostižući impresivnih 2,8 milijardi evra. Ovo predstavlja rast od čak 35% u odnosu na prethodnu sezonu i čini oko 14% ukupnih prihoda klubova.
Diversifikacija izvora prihoda
Iako televizijski ugovori i dalje predstavljaju glavni izvor prihoda za klubove, donoseći oko 9,2 milijarde evra u sezoni 2022/23, klubovi sve više rade na diversifikaciji svojih izvora prihoda. Ovo je strategija kojom se nastoji smanjiti prevelika zavisnost od TV prava, čiji rast pokazuje znakove usporavanja.
Pored prihoda od prodaje ulaznica, klubovi se sve više okreću komercijalnim prihodima. Ovi prihodi uključuju:
- Licenciranje brendova
- Korišćenje stadiona za događaje van utakmica
- Sponzorske ugovore
Komercijalni prihodi su klubovima iz top pet liga doneli približno 7,6 milijardi evra, što predstavlja impresivan rast od oko 19% u odnosu na prethodnu sezonu. Ovaj trend ukazuje na sve veću poslovnu sofisticiranost fudbalskih klubova i njihovu sposobnost da monetizuju svoj brend i infrastrukturu na različite načine.
Uravnoteženje budžeta i plate igrača
Rast prihoda omogućio je klubovima da bolje uravnoteže svoje budžete. U svih pet vodećih liga zabeleženo je smanjenje udela prihoda koji se troše na plate fudbalera i trenera. Ovo je posebno važno za dugoročnu finansijsku stabilnost klubova.
Najniži, ali i najzdraviji pokazatelj odnosa plata i prihoda zabeležen je u nemačkoj Bundesligi - oko 55% (u poređenju sa 59% u prethodnoj sezoni). S druge strane, najviši procenat je u francuskoj Ligue 1, gde se približno 77% prihoda troši na plate. Iako je ovo i dalje iznad preporučenog maksimalnog nivoa od 75%, predstavlja značajno poboljšanje u odnosu na prethodnu sezonu kada su francuski klubovi trošili čak 87% svojih prihoda na plate.
Premijer liga prednjači u prihodima
Među velikim ligama, engleska Premijer liga se izdvaja po prihodima. Klubovi ove lige ostvarili su rekordne prihode od otprilike 6,058 milijardi funti (oko 7,17 milijardi evra), što je za 11% više nego u prethodnoj sezoni. Ovaj podatak ilustruje dominantnu finansijsku poziciju engleskog fudbala u Evropi.
Interesantno je primetiti da su po stopama rasta, španska La Liga i italijanska Serija A nadmašile Premijer ligu, sa rastom od oko 22%. Međutim, u apsolutnim ciframa (približno 3,5 milijardi i 2,8 milijardi evra), one i dalje zaostaju ne samo za engleskom ligom, već i za nemačkom Bundesligom koja je na drugom mestu sa oko 3,83 milijardi evra prihoda.
Izazovi i budući trendovi
Uprkos značajnom rastu prihoda, klubovi se i dalje suočavaju sa određenim izazovima. Na primer, ukupni dug klubova engleske Premijer lige povećan je za približno 473 miliona funti (oko 559,7 miliona evra), dostižući 3,1 milijardu funti (otprilike 3,67 milijardi evra). Međutim, analitičari Deloitte-a ne vide ovo kao značajan problem, ističući da je dug uglavnom rastao zbog ulaganja klubova u razvoj infrastrukture, što bi dugoročno trebalo da donese dodatni rast prihoda.
Očekuje se da će se trend rasta prihoda nastaviti i u narednim sezonama. Predviđa se da će na kraju sledeće sezone prihodi Premijer lige dostići cifru od oko 6,4 milijarde funti (približno 7,57 milijardi evra). Ovo ukazuje na kontinuirani rast i razvoj fudbalske industrije, uprkos izazovima sa kojima se suočava.
U zaključku, finansijski oporavak evropskog fudbala nakon pandemije je impresivan, sa rekordnim prihodima i pozitivnim prognozama za budućnost. Ovo svedoči o otpornosti i adaptibilnosti fudbalske industrije, kao i o njenoj sposobnosti da prevaziđe značajne izazove i nastavi sa rastom.