U svetlu nedavnih finansijskih previranja, Ulcinjska rivijera se suočava sa značajnim izazovima nakon sudske presude koja je rezultirala isplatom velikog iznosa manjinskim akcionarima. Ova situacija je dovela do kompleksnih finansijskih i vlasničkih promena u ovom crnogorskom turističkom gigantu.
Sudska presuda i finansijske posledice za Ulcinjsku rivijeru
Prema informacijama dobijenim od predstavnika ulcinjskog preduzeća, sa žiro računa Ulcinjske rivijere skinuto je približno 420.000 evra. Ovaj iznos je isplaćen na osnovu pravosnažne sudske presude iz 2019. godine, a odnosi se na potraživanja manjinskog akcionara, Atlas fonda. Interesantno je napomenuti da je Atlas fond svoja prava preneo na fond Quantum Investments iz Podgorice, što dodatno komplikuje finansijsku sliku.
Koreni ovog spora sežu u 2017. godinu, kada je Ulcinjska rivijera donela odluku o davanju dela svoje imovine na Velikoj plaži u dugoročni zakup. Ova odluka nije naišla na odobravanje Atlas fonda, što je pokrenulo lanac događaja koji su kulminirali sudskom presudom. Važno je istaći da su svi nesaglasni manjinski akcionari, koji su blagovremeno dostavili pisano obaveštenje o nameri da iskoriste svoje pravo na otkup akcija po tržišnoj vrednosti, stekli pravo na naknadu svojih potraživanja.
Implikacije za turizam i poslovanje Ulcinjske rivijere
U kontekstu turističkog razvoja, značajno je napomenuti da je Ulcinjska rivijera 2017. godine sklopila ugovor sa kompanijom Karisma, dajući joj u tridesetogodišnji zakup hotele Olimpik i Belvi, zajedno sa pripadajućim depadansima. Ovaj potez, iako potencijalno koristan za dugoročni razvoj turizma u regionu, izazvao je kontroverze među akcionarima.
Ćamil Hodža, direktor Ulcinjske rivijere, pružio je dodatni uvid u finansijske aspekte ove situacije. Prema njegovim rečima, vrednost pojedinačne akcije iznosila je otprilike 10,5 evra. Hodža je izrazio neizvesnost u pogledu vremena kada će Vlada Crne Gore izvršiti uplatu ovog iznosa preduzeću, naglašavajući složenost trenutne finansijske situacije.
Uloga Vlade Crne Gore u rešavanju finansijske krize
Vlada Crne Gore je odigrala ključnu ulogu u pokušaju razrešenja ove finansijske krize. Suočena sa nemogućnošću Ulcinjske rivijere da samostalno isplati potraživanja manjinskih akcionara, Vlada je iz svog budžeta preusmerila približno 2,2 miliona evra na akcionarsko društvo. Ovaj potez rezultirao je time da je Vlada postala vlasnik gotovo 12% akcija u preduzeću.
Međutim, finansijski izazovi Ulcinjske rivijere nisu time bili okončani. Nemogućnost preduzeća da vrati pozajmljeni iznos dovela je do toga da je Vlada Duška Markovića u aprilu 2019. godine inicirala proces konverzije duga HTP prema Vladi u akcijski kapital. Ova odluka je formalizovana ugovorom o vansudskom poravnanju, koji je Odbor direktora Ulcinjske rivijere odobrio na sednici održanoj 28. oktobra 2022. godine.
Promene u vlasničkoj strukturi i budućnost Ulcinjske rivijere
Kao rezultat ovih kompleksnih finansijskih manevara, Vlada Crne Gore je značajno uvećala svoj udeo u Ulcinjskoj rivijeri, postavši vlasnik približno 22% od ukupnog broja akcija u preduzeću. Ova promena u vlasničkoj strukturi otvara brojna pitanja o budućem upravljanju i strateškom pravcu razvoja ovog značajnog turističkog preduzeća.
U zaključku, slučaj Ulcinjske rivijere ilustruje složenost finansijskih izazova sa kojima se suočavaju velika turistička preduzeća u Crnoj Gori. Sudska presuda u korist manjinskih akcionara, zajedno sa intervencijom Vlade, dovela je do značajnih promena u vlasničkoj strukturi i finansijskom stanju preduzeća, postavljajući temelje za potencijalno novu eru u poslovanju ovog turističkog giganta.