Predstojeći COP29 u Bakuu suočava se sa izazovima u privlačenju vodećih finansijskih lidera, dok se očekivanja od ovog ključnog klimatskog događaja smanjuju. Ovaj članak istražuje razloge iza ovog trenda i potencijalne implikacije za globalne klimatske pregovore.
Finansijski fokus COP29 i izazovi u učešću
Organizatori COP29 su ovogodišnji samit nazvali "finansijskim COP-om", naglašavajući njegov fokus na globalne finansijske ciljeve za podršku zemljama u razvoju koje se bore sa posledicama klimatskih promena. Međutim, uprkos ovom značajnom fokusu, mnogi istaknuti lideri iz sektora bankarstva, upravljanja imovinom i osiguranja su odlučili da preskoče ovaj događaj.
Među onima koji će najverovatnije biti odsutni nalaze se direktori Bank of America, BlackRock, Standard Chartered i Deutsche Bank. Ovi finansijski magnati navode nekoliko razloga za svoje odsustvo, uključujući "tešku logistiku" i smanjene mogućnosti za umrežavanje sa klijentima u poređenju sa prošlogodišnjim COP28 u Dubaiju.
Uticaj američkih izbora na klimatske pregovore
Jedan od ključnih faktora koji utiče na atmosferu oko COP29 je vremenska blizina američkih predsedničkih izbora. Samit će se održati samo pet dana nakon ovih izbora, što stvara neizvesnost u pogledu budućeg liderstva najveće svetske ekonomije u klimatskim pitanjima. Posebno zabrinjavajuća je pretnja bivšeg predsednika Donalda Trumpa da će, ako bude ponovo izabran, povući SAD iz Pariskog sporazuma, ključnog međunarodnog dogovora o klimatskim promenama.
Ova neizvesnost dodatno komplikuje već složene pregovore o globalnim klimatskim ciljevima. Potencijalno povlačenje SAD iz Pariskog sporazuma moglo bi značajno oslabiti globalne napore u borbi protiv klimatskih promena, s obzirom na ključnu ulogu koju ova zemlja igra u globalnoj ekonomiji i emisijama gasova staklene bašte.
Poređenje sa prethodnim klimatskim samitima
COP28 u Dubaiju je postavio visoke standarde u pogledu učešća, sa približno 65.000 učesnika, uključujući mnoge lidere iz različitih industrija. Ovaj broj je učinio prošlogodišnji samit najvećom klimatskom konferencijom do sada. Međutim, ovaj rekordni broj učesnika nije prošao bez kritika, sa nekim pregovaračima koji su izrazili zabrinutost zbog prevelikog broja prisutnih.
Nasuprot tome, organizatori COP29 u Bakuu predviđaju ukupno prisustvo od oko 50.000 učesnika, iako tačna struktura ovog broja nije precizno definisana. Ovo smanjenje broja učesnika može se posmatrati kao pokušaj da se stvori više fokusiran i efikasniji događaj, ali takođe rizikuje da smanji globalnu pažnju i uticaj samita.
Izazovi za akademsku zajednicu i neprofitne organizacije
Dok se neki poslovni lideri dobrovoljno odlučuju da ne prisustvuju, mnogi predstavnici akademske zajednice i neprofitnih organizacija se suočavaju sa poteškoćama u dobijanju akreditacija za učešće na COP29. Ovo je rezultat napora organizatora da ograniče ukupan broj učesnika, verovatno kao odgovor na kritike prethodnih samita.
Ova situacija stvara zabrinutost o balansiranom predstavljanju različitih interesnih grupa na samitu. Učešće akademika i predstavnika civilnog društva je ključno za obezbeđivanje sveobuhvatne i naučno zasnovane diskusije o klimatskim promenama i njihovim posledicama.
Budućnost klimatskih pregovora
Uprkos izazovima sa kojima se suočava COP29, mnogi finansijski lideri već planiraju svoje učešće na COP30 u Brazilu sledeće godine. Ovo sugeriše da, iako postoje trenutne prepreke, dugoročna posvećenost klimatskim pregovorima ostaje snažna među ključnim akterima.
Međutim, karakterizacija COP29 kao "tehničkog COP-a" od strane nekih poslovnih lidera pokreće pitanja o percepciji važnosti ovogodišnjeg samita. Ova percepcija bi mogla uticati na nivo angažmana i konkretne rezultate koji će proizaći iz pregovora u Bakuu.
U zaključku, COP29 u Bakuu se suočava sa jedinstvenim izazovima, od smanjenog učešća ključnih finansijskih lidera do neizvesnosti oko globalnog političkog konteksta. Uprkos tome, ovaj samit ostaje kritična prilika za napredak u globalnim klimatskim pregovorima i definisanju finansijskih mehanizama za podršku zemljama u razvoju u borbi protiv klimatskih promena.