Hrvatska narodna banka (HNB) nedavno je objavila analizu sistemskih rizika za finansijsku stabilnost zemlje. Izveštaj ukazuje na umereni nivo rizika, ali ističe potrebu za oprezom u nekoliko ključnih oblasti.
Pregled sistemskih rizika u Hrvatskoj
Na kraju drugog tromesečja 2024. godine, finansijska stabilnost Hrvatske suočila se sa nekoliko izazova. Veće Hrvatske narodne banke (HNB) naglasilo je da je ukupna izloženost sistemskim rizicima ostala na umerenom nivou. Međutim, institucija je istakla potrebu za kontinuiranim praćenjem određenih ekonomskih faktora.
Glavni izvori rizika za finansijsku stabilnost Hrvatske potiču prvenstveno iz međunarodnog okruženja. Ovi rizici obuhvataju geopolitičke tenzije i slab ekonomski rast u Evropi. Na domaćem frontu, sistemski rizici su pojačani značajnim porastom potrošačkog kreditiranja, što je privuklo posebnu pažnju HNB-a.
Analiza tržišta kredita i nekretnina
Nenamenske gotovinske kredite karakteriše ubrzani rast, podstaknut povećanjem prihoda i optimizmom potrošača. Istovremeno, stambeni krediti beleže stabilan rast, ali su povećane kamatne stope i rast cena nekretnina doveli do većeg opterećenja za zajmoprimce prilikom otplate kredita.
Nasuprot tome, kreditiranje preduzeća ostaje ograničeno. Novi krediti su uglavnom usmereni ka specifičnim sektorima:
- Građevinarstvo
- Aktivnosti vezane za poslovanje nekretninama
- Određene uslužne delatnosti
Pozitivna makroekonomska kretanja doprinela su daljem smanjenju učešća nenaplativih kredita, koje je već bilo na istorijski niskom nivou. Ova situacija, u kombinaciji sa povećanim kamatnim stopama, pogoduje poslovanju kreditnih institucija.
Tržište nekretnina i ciklični rizici
Veće HNB-a je primetilo da cene stambenih nekretnina u Hrvatskoj i dalje rastu brže nego u većini zemalja članica EU. Međutim, smanjenje broja kupoprodajnih transakcija ukazuje na postepeno usporavanje rasta cena. U ovakvom okruženju, ciklični rizici ostaju umereno povišeni.
Stopa kontracikličkog zaštitnog sloja kapitala od 1,5% procenjena je kao odgovarajuća za trenutnu fazu finansijskog ciklusa. Ova mera, koja je stupila na snagu sredinom godine, ima za cilj da ojača otpornost bankarskog sektora na potencijalne šokove.
Mere HNB-a za očuvanje finansijske stabilnosti
HNB je naglasio svoju posvećenost očuvanju finansijske stabilnosti kroz kontinuirano praćenje razvoja potrošačkih kredita i povezanih sistemskih rizika. Centralna banka je spremna da po potrebi prilagodi svoje mere kako bi osigurala stabilnost finansijskog sistema.
Pored toga, Savet HNB-a doneo je odluku o izdavanju komemorativne kovanice od dva evra povodom obeležavanja godine Marka Marulića. Ova odluka odaje počast značajnom hrvatskom piscu, humanistu i eruditi čija dela imaju izuzetan značaj za hrvatsku književnost i kulturnu baštinu.
U zaključku, iako trenutna finansijska stabilnost Hrvatske ostaje na umerenom nivou rizika, HNB nastavlja da pažljivo prati ekonomska kretanja. Posebna pažnja se posvećuje potrošačkim kreditima i tržištu nekretnina, uz spremnost za implementaciju dodatnih mera ako se za tim ukaže potreba.