Finansijska situacija Francuske postaje sve složenija, sa troškovima zaduživanja koji se izjednačavaju sa onima u Španiji. Investitori pokazuju rastuću zabrinutost zbog sposobnosti Pariza da reši svoj značajan budžetski deficit, što ukazuje na potencijalne ekonomske izazove za jednu od vodećih evropskih ekonomija.
Rast troškova zaduživanja Francuske
Prinosi na desetogodišnje obveznice Francuske dostigli su nivo koji nije viđen od globalne finansijske krize 2008. godine. Trenutno se kreću oko 2,95%, što je gotovo identično prinosima španske državne obveznice od približno 2,96%. Ovaj trend ukazuje na rastuću zabrinutost investitora u vezi sa političkim i ekonomskim rizicima u Francuskoj, dok se čini da njen južni sused posvećuje više pažnje fiskalnoj konsolidaciji.
Istovremeno, razlika između troškova zaduživanja Francuske i Nemačke na desetogodišnjem nivou, koja se često koristi kao pokazatelj rizika vezanog za francuski dug, dostigla je najviši nivo u poslednjih sedam nedelja. Nedavno je ova razlika iznosila oko 0,79 procentnih poena, što predstavlja značajan porast u odnosu na 0,71 procentni poen s početka septembra.
Političke i ekonomske implikacije
Porast premije za držanje francuskog duga dogodio se u trenutku kada je nova vlada premijera Mišela Barnijea zatražila dodatno odlaganje u podnošenju planova Evropskoj komisiji za usklađivanje sa fiskalnim pravilima EU. Ovo je izazvalo dodatnu nesigurnost među investitorima i analitičarima.
Stručnjaci ocenjuju da su francuski prinosi pod pritiskom jer postaje sve očiglednije da se Barnijeova vlada suočava s neizvesnom budućnošću. Mogućnost pada vlade dodatno komplikuje situaciju, što dovodi do toga da investitori postaju sve skeptičniji prema sposobnosti Francuske da sprovede budžetske rezove koje EU zahteva.
Ovaj skepticizam je dodatno pojačan rastom popularnosti populističkih partija u Francuskoj i Nemačkoj, što potencijalno slabi političku moć Evropske unije da primora zemlje članice na poštovanje strogih fiskalnih pravila.
Izazovi fiskalne konsolidacije
Evropska komisija insistira da javni deficiti zemalja članica budu ispod 3% BDP-a, a javni dug ispod 60%. Međutim, situacija u Francuskoj je daleko od ovih ciljeva. Dug Francuske je krajem marta ove godine iznosio čak 111% BDP-a, što predstavlja značajno prekoračenje postavljenih granica.
Još više zabrinjava prognoza da će budžetski deficit Francuske porasti na najmanje 5,6% u 2024. godini, što je gotovo dvostruko više od dozvoljenog nivoa. Ova situacija stvara dodatni pritisak na vladu premijera Barnijea da preduzme odlučne mere za fiskalnu konsolidaciju.
Međutim, političke okolnosti otežavaju sprovođenje neophodnih reformi. Investitori izražavaju zabrinutost da Barnije neće moći da izbegne glasanje o nepoverenju u parlamentu u narednim mesecima, što bi moglo dovesti do političke nestabilnosti i dodatno otežati proces fiskalne konsolidacije.
Implikacije za evropsku ekonomiju
Situacija u Francuskoj ima šire implikacije za celu evropsku ekonomiju. Kao druga najveća ekonomija evrozone, finansijska stabilnost Francuske je od ključnog značaja za celokupnu monetarnu uniju. Ukoliko Francuska ne uspe da kontroliše svoj budžetski deficit i javni dug, to bi moglo dovesti do domino efekta i uticati na poverenje investitora u druge evropske zemlje.
Stručnjaci upozoravaju da bi produžena neizvesnost oko francuskih javnih finansija mogla dovesti do povećanja troškova zaduživanja ne samo za Francusku, već i za druge zemlje evrozone. Ovo bi moglo usporiti ekonomski oporavak u celoj Evropi i potencijalno dovesti do nove finansijske krize.
U zaključku, finansijska situacija Francuske predstavlja značajan izazov ne samo za Pariz, već i za celu Evropsku uniju. Sposobnost francuske vlade da sprovede neophodne fiskalne reforme i smanji budžetski deficit biće ključna za stabilizaciju situacije i vraćanje poverenja investitora. U suprotnom, posledice bi mogle biti dalekosežne i uticati na ekonomsku stabilnost cele Evrope.