Nedavno istraživanje Erste grupe o finansijskoj pismenosti u Srbiji ukazuje na ozbiljne izazove s kojima se suočavaju građani u razumevanju i upravljanju svojim finansijama. Rezultati otkrivaju zabrinjavajuće trendove, posebno u pogledu znanja o investicionim fondovima i održivim finansijskim proizvodima.
Ograničeno razumevanje finansijske pismenosti među građanima Srbije
Izveštaj za 2024. godinu pokazuje da je znanje građana Srbije o investicionim fondovima izuzetno ograničeno. Približno 45% ispitanika priznaje da ne razume osnovne koncepte vezane za ove finansijske instrumente. Ovo ukazuje na ozbiljan jaz u finansijskom obrazovanju koji može imati dugoročne posledice na ekonomsku stabilnost pojedinaca i društva u celini.
Ipak, postoje i pozitivni pomaci. U poređenju sa prethodnom godinom, zabeležen je porast broja građana koji su upoznati sa održivim investicionim proizvodima - ulaganjima koja se vode ekološkim, društvenim i etičkim kriterijumima. Ovaj procenat je porastao sa 35% na 41%, što ukazuje na rastuću svest o važnosti odgovornog investiranja.
Izazovi u prihvatanju održivih investicija
Uprkos povećanoj svesti, čak 73% ispitanika je izjavilo da ne mogu da zamisle ulaganje u održive akcije, obveznice ili fondove. Ovo ukazuje na značajan jaz između svesti i spremnosti za delovanje u oblasti održivih finansija. Potrebno je dodatno edukovati građane o prednostima i mogućnostima koje ove investicije nude, kako za pojedince tako i za širu zajednicu.
Istraživanje je takođe otkrilo da skoro četvrtina građana (24%) izražava potpunu nesigurnost u poznavanju finansijskih tema i bankarskih proizvoda. Ova cifra ostaje relativno konstantna iz godine u godinu, varirajući za svega jedan do dva procenta. Zabrinjavajuće je što većina ispitanika ne planira aktivno da radi na poboljšanju svoje finansijske pismenosti, što ukazuje na potrebu za sistemskim pristupom ovom problemu.
Izvori finansijskih informacija i navike štednje
Kada je reč o izvorima informacija o finansijama, građani Srbije najviše veruju medijima (76%), zatim bankama i štedionicama (72%), a na trećem mestu su roditelji i članovi porodice (68%). Ovi podaci ukazuju na važnost medijske odgovornosti u širenju finansijske pismenosti, kao i na potrebu za boljom saradnjom između finansijskih institucija i medija u edukaciji javnosti.
Prosečna mesečna ušteđevina građana Srbije u 2024. godini iznosila je približno 6.580 dinara, što predstavlja porast od oko 490 dinara u odnosu na prethodnu godinu. Tokom poslednjih nekoliko godina, iznos štednje je rastao za otprilike 500 dinara godišnje. Iako je trend pozitivan, ovi iznosi su i dalje nedovoljni za dugoročnu finansijsku sigurnost većine građana.
Motivacija za štednju i prepreke
Mnogi građani izražavaju želju da štede kako bi se pripremili za nepredviđene situacije, formirali finansijske rezerve ili planirali odmore. Međutim, često se suočavaju sa izazovima poput niskih primanja ili visoke inflacije, što otežava redovno odvajanje novca. Ovi faktori naglašavaju potrebu za sveobuhvatnim pristupom finansijskom obrazovanju koji bi obuhvatio ne samo tehnike štednje, već i strategije za povećanje prihoda i upravljanje troškovima.
Zanimljivo je da, kao i prethodne godine, gotovo trećina građana ostavlja novac koji želi da uštedi na tekućem računu preko kojeg prima platu. Ova praksa, iako jednostavna, nije optimalna za dugoročnu štednju i ukazuje na potrebu za boljim razumevanjem različitih opcija štednje i investiranja.
Saveti stručnjaka i inicijative za unapređenje finansijske pismenosti
Tatjana Manojlović, direktorka sektora za ritejl klijente u Erste banci Srbija, ističe da je zlatno pravilo štednje da se sa strane ostavlja barem 3% mesečne plate. Međutim, činjenica da 33% štediša tu sumu novca ostavlja na tekućem računu postavlja pitanje efikasnosti ove metode štednje.
Manojlović savetuje: "Novac za nepredviđene situacije treba da bude brzo dostupan. Preporučujemo klijentima da sa strane ostavljaju sumu ekvivalentnu tromesečnim ili četvoromesečnim troškovima. Sve preko toga bi trebalo unovčiti ili investirati kako bi se obezbedio neki prinos."
Erste banka, prema rečima Manojlović, godinama unazad kroz različite aktivnosti i projekte radi na finansijskom opismenjavanju građana. Cilj je pomoći ljudima da bolje razumeju finansijske proizvode i donesu odgovorne finansijske odluke, što je preduslov za stvaranje boljeg društva u kojem će se više primenjivati stečena znanja o štednji i drugim finansijskim temama.
Percepcija finansijske situacije i budući izazovi
Rezultati istraživanja za 2024. godinu otkrivaju da gotovo polovina ispitanika smatra da se njihova finansijska situacija pogoršala u poslednje dve do tri godine. S druge strane, 17% veruje da je došlo do poboljšanja u odnosu na prethodnu godinu. Ovi podaci ukazuju na polarizaciju finansijskih iskustava među građanima Srbije, što može biti posledica različitih faktora, uključujući nivo obrazovanja, pristup finansijskim uslugama i opšte ekonomske uslove.
Posebno zabrinjavajuća je činjenica da čak trećina građana izjavljuje da uopšte ne štedi. Ovo predstavlja značajan rizik za dugoročnu finansijsku stabilnost velikog dela populacije i naglašava hitnu potrebu za strategijama koje će podstaći kulturu štednje i investiranja.
U zaključku, istraživanje Erste grupe o finansijskoj pismenosti u Srbiji otkriva kompleksnu sliku izazova i mogućnosti. Dok postoje pozitivni trendovi u pogledu svesti o održivim investicijama, još uvek postoji značajan prostor za poboljšanje u oblasti razumevanja investicionih fondova i praksi štednje. Ključno je nastaviti sa edukativnim inicijativama i programima koji će građanima pružiti neophodna znanja i veštine za donošenje informisanih finansijskih odluka, čime se doprinosi ne samo individualnoj finansijskoj sigurnosti, već i ukupnom ekonomskom razvoju zemlje.